10.2 Kako trebamo biti kršteni ?

Postoji rasprostranjeno gledište da se krštenje može izvoditi, na malim bebama, škropljenjem vode na njihovo čelo (tj. ‘krštenje’). Ovo je u potpunoj suprotnosti biblijskom zahtevu za krštenje.

Grčka reč ‘baptizo’, koja je prevedena ‘krštenje’ u srpskoj Bibliji, ne znači škropiti; ona znači potpuno oprati i potopiti u tečnost (vidi opise u Robert Young i James Strong corcondances). Ova je reč upotrebljena u klasičnom grčkom jeziku o potonulim brodovima da su ‘baptizirani’ (tj. potopljeni) u vodu. Takođe se koristi na primeru komada tkanine koji se boji iz jedne boje u drugu ‘baptiziranjem’, ili umakanjem u boju. Da se promeni boja tkanine, očito je da se treba potpuno potopiti u tečnost, umesto poprskati bojom. Da je potapanje zaista ispravan oblik krštenja je izneto u sledećim stihovima:-

-         "A i Jovan je krštavao u Enonu kraj Salima, jer je tamo bilo mnogo vode – ljudi su dolazili i krštavali se" (Jv.3:23). Ovo pokazuje da je "mnogo vode" bilo potrebno za krštenje; ako se radilo prskanjem sa nekoliko kapi vode, onda bi samo kabo vode bio dovoljan za stotine ljudi. Ljudi su dolazili na obalu reke Jordan zbog krštenja, umesto da je Jovan išao unaokolo do njih sa bocom vode.

-         Isus je, takođe bio kršten od Jovana u Jordanu:"Odmah nakon krštenja izađe Isus iz vode" (Mt.3:13,16). Njegovo krštenje bilo je jasno potapanjem – on "izađe... iz vode..." nakon krštenja. Jedan od razloga Isusovog krštenja je bio da se postavi primer, tako da niko ne može ozbiljno tvrditi da sledi Isusa bez oponašanja njegovog primera krštenja potapanjem.

-         Sličnim stilom su, Filip i etipski činovnik "obojica... (sišli) u vodu te ga Filip krsti. A kad izađoše iz vode... " (Dela 8:38,39). Seti se da je činovnik zatražio krštenje kad je ugledao oazu: "Evo vode! Što priječi da se krstim?" (Dela 8:36). Skoro je sigurno da čovek ne bi putovao pustinjom bez imalo vode s njim, pr. u boci. Ako je krštenje bilo mazanjem ili prskanjem moglo se stoga izvršiti bez potrebe oaze .

-         Krštenje je sahrana (Kol.2.12), što implicira potunom prekrivanju.

-         Krštenje je nazvano 'pranje greha' (Dela 22:16). Misao istinskog obraćenja je uspoređena sa 'umivanjem' u Otk.1:5 (Karadžić) Tit 3:5; 2Pet.2:22; Jev.10:22 itd. Ovaj govor o pranju se daleko više tiče krštenja sa uronjavanjem nego prskanjem

Postoje nekoliko starozavetnih ukazivanja da je prihvatljiv pristup Bogu bio kroz neku vrstu pranja.

Sveštenici su se morali potpuno umivati u kadi zvanoj 'laver' prije nego bi se približili Bogu u službi (3Moj.8:6; 2Moj.40:32). Izraelci su se morali prati kako bi se očistili od nećistoća (pr. 5Moj.23:11), koje su predstavljale greh.

Čovek zvan Naaman je bio gubavi ne Jevrej koji je tražio da bude lečen od izraelskog Boga. Kao takav predstavljao je grehom-pogođenog čoveka delotvorno prolazeći kroz živu smrt zbog greha. Njegovo ozdravljenje je bilo ronjenjem u reci Jordan. Prvobitno on je našao ovaj jednostavan čin težak za prihvaćanje, misleći da će Bog tražiti da on učini neki dramatičan čin, ili da zagnjuri u veliku i dobro znanu reku, pr. Abana. Slično, mi možemo naći za teško verovati da tako jednostavan čin može nam na kraju doneti spasenje. Daleko je privlačnije misliti da naša vlastita dela i javna povezivanja sa velikom, dobro znanom crkvom (up. Reku Abanu) može nas spasiti, umesto ovaj jednostavan čin povezivanja sa istinskom nadom Izraela Nakon ronjenja u Jordanu Naamanovo telo "postakao u malog deteta, i očisti se" (2Car.5:9-14).

Sad treba imati malo mesta sumnji da se 'krštenje' tiče potpunog poranjanja u vodu nakon što se prvo shvati osnovna poruka jevanđelja. Ova biblijski-osnovana definicija o krštenju ne čini nikakav povlašćen status osobe koja fizički zaista izvršava krštenje. Krštenje je uranjanje u vodu nakon verovanja jevanđelju, teoretski je moguće krstiti samog sebe Međutim, pošto je krštenje jedino krštenje sa obzirom na ispravnu nauku koje neko drži u vreme uranjanja u vodu, koji će pre svega ustanoviti stepen znanja koje osoba ima prije nego zaista uroni.

Stoga postoji običaj kod hristadelfijanaca o držanju dubljeg razgovora sa bilo kojim kandidatom za krštenje pred uranjanje. Lista pitanja poput onih koji se mogu naći na kraju svakog Studija mogu osnovati temelj takvom jednom razgovoru. Hristadelfijanci su putovali hiljadama milja da pomognu da samo jedna osoba bude krštena; takva je čudesnost o samo jednoj osobi koja dolazi k istinskoj nadi večnog života, da mi nismo uglavnom zabrinuti o broju obraćenika. Kvalitet umesto kvantiteta je glavna misao našeg pristupa.