Jedanod razloga za krštenje uranjanjem je taj što uranjanje pod vodu simbolizuje naš odlazak u grob – povezivajući nas sa Hristovom smrću, i pokazuje našu 'smrt' za naš pređašnji život greha i neznanja .Izlazak iz vode nas povezuje sa Hristovim vaskrsenjem, povezivajući nas sa nadom u vaskrsenje i večni život za njegov povratak, kao i sa jednim novim životom sada, duhovno pobedonosnog nad grehom zbog Hristove pobede postignute njegovom smrću i vaskrsenju.

"Mi, koji smo kršteni u Hrista Isusa ,u njegovu smrt (smo) kršteni. Tako smo mi krštenjem u smrt zajedno sa njim sahranjeni, da bismo, kao što je Hrist vaskrsnut iz mrtvih očevom slavom, i mi na isti način živeli (tj. Živimo dan za danom) novim životom. Jer kad smo srasli sa slikom njegove smrti (krštenjem), onda ćemo srasti i sa slikom njegovog vaskrsenja" (Rim.6:3-5).

Budući da je spasenje omogućeno jedino kroz Hristovu smrt i vaskrsenje, bitno je da se združimo sa ovim stvarima ako smo za spasenje. Simbolično umiranje i vaskrsenje sa Hristom, koje daje krštenje, je jedini način učiniti to. Treba zabeležiti da prskanje ne ispunjava ovaj simbol. Kod krštenja "naš je stari čovek (način života) zajedno s (Hristom) razapet" na krstu (Rim.6:6); Bog nas "oživi zajedno sa Hristom" krštenjem (Ef.2:5) Međutim, mi još uvek imamo ljudsku prirodu nakon krštenja, i stoga će telesni način života nastaviti sa podizanjem glave. 'Raspeće' naše telesnosti je stoga jedan trajni proces koji tek počinje krštenjem, zato je Isus rekao verniku da uzima svoj krst svakog dana i sledi ga, kao što je bilo s procesijom prema Kalvariji (Lk.9:23; 14:27). Dok život istinskog raspinjanja sa Hristom nije lak, postoji neizreciva uteha i radost u sjedinjenju sa Hristovim vaskrsenjem.

Hrist je doneo "mir njegovom krvlju na krstu" (Kol.1:20) - "mir Božiji koji je iznad svakog razuma" (Fil.4:7). U vezi toga Isus je obećao, "Mir vam ostavljam, mir van svoj dajem. Dajem vam ga, ali ne kao što svet daje" (Jv.14:27). Ovaj mir i istinska duhovna radost više nego uravnotežavaju bol i poteškoće našeg otvorenog spajanja sa razapetim Hristom: "Jer kao što su velike patnje Hristove u nama, tako je po Hristu velika i uteha naša" (2Kor.1:5).

Postoji takođe i sloboda koja dolazi iz poznavanja da je naše prirodno ja zaista mrtvo, i stim Isus veoma aktivno živi sa nama kroz svaku našu muku. Velik apostol Pavle je mogao govoriti iz velikog iskustva u svemu ovome od dugih godina ispunjenih događajima njegovog života: "Tako ne živim više ja , nego Hrsitos živi u meni. A što sad živim u telu, živim verom u Sina Božijeg" (Gal.2:20).

"Krštenje... i vas sada spasava po vaskrsenju Isusa Hrista" (1Pet.3:21) budući da nam naše povezivanje sa Hristovim vaskrsenjjem u večnom životu daje pristup istom o njegovom povratku. Učestvovanjem u ovom vaskrsenju, ćemo konačno biti spašeni. Isus je ovo izložio vrlo jednostavnim rečima: "jer ja živim i vi ćete živeti" (Jv.14:19). Slično i Pavle: "s Bogom (se) pomirismo po smrti Sina njegova... ćemo se... spasiti životom njegovim" (vaskrsenjem; Rim.5:10).

S vremena na vreme se ističe da ćemo sa našim povezivanjem sa Hristovom smrću i patnjama i krštenjem, i našeg daljnjeg načina života, zacelo učestvovati u njegovom slavnom vaskrsenju:-

-         "Ako smo s njim (Hristom) umrli, s njim ćemo i oživeti. Ako podnosimo , s njim ćemo i carevati" (2Tim.2:11,12).

-         "Svagda nosimo Hristovo umiranje na svom telu, da se i život Isusov pokaže na našem telu... znajući da će onaj koji je vaskrsao Gospoda Isusa vaskrsnuti i nas" (2Kor.4:10,11,14)

Pavle je delio "zajedništvo u patnjama (Hristovim), ne bih li kako (svojim teškim životnim iskustvom), suobličen smrti njegovoj, prispio ka vaskrsenju iz mrtvih (Fil.3:10,11 up. Gal.6:14).