ŽIVOT U HRISTU

11.1 ŽIVOT U HRISTU: Uvod

Uvod

Krštenje nam daje uverljivu nadu o imanju večnog života u Božijem Carstvu. Što više verujemo i cenimo sigurnost ove nade, postaje očiglednije da imamo određene odgovornosti. Ove se odvijaju oko življenja života koji je prikladan za nekog koji ima nadu da će mu se dati Božija priroda (2Pet.1:4), da će zaista deliti Njegovo Ime (Otk.3:12) tako da će biti načinjen savršenim u svakom pogledu.

Objasnili smo u Studiju 10.3 da smo nakon krštenja predani životu stalnog napada zlih želja naše prirode (Rim.6:6). Izuzev ako smo voljni pokušati raditi to, onda je krštenje besmisleno. Ono treba nastati jednom čim je osoba spremna prihvatiti odgovornosti novog života koje trebaju da slede.

Krštenjem mi umiremo za ovaj stari, prirodni način života, i figurativno smo vaskrsli sa Hristom. "Ako se uskrsli s Hristom (krštenjem), tražite što je gore, gde Hrist sedi zdesna Bogu! Za onim gore težite, ne za zemaljskim! Ta umreste... Umrtvite dakle... bludnost, nečistoću... pohlepu" (Kol.3:1-5). Nakon krštenja predajmo se životu gledanja stvari iz Božije nebeske perspektive, razmišljajući o nebeskim (tj. duhovnim) stvarima, menjajući našu svetsku težnju sa težnjom savlađivanja naših telesnih sklonosti i s tim da uđemo u Carstvo Božije.

Sklonost ljudske naravi je pokazati na mahove entuzijazam za pokornost Bogu. Često Bog opominje protiv toga. U vezi Božijih zapovesti, On veli "ko (ih) vrši živi kroz njih" (Jez.20:21). Ako smo svesni Božijih zapovesti, i počnemo im se pokoravati krštenjem, trebamo se predati življenju života pokorni njima.