11.2 Svetost

"Svet, svet, svet je Gospod" (Is.6:3). Trostruko isticanje ovog pojma u jednom stihu je jedno od mnoštva pasusa koji ističu Božiju svetost. 'Svetost' u osnovi znači 'odvajanje' . oboje, odvajanje iz nesvetih stvari, i odvajanje u svete stvari.Od nas se traži da budemo "naslenici Božiji", kao Njegova vlastita deca (Ef.5:1). Stoga "kao što je svet Onaj koji vas pozva, i vi budite sveti u svemu življenju. Ta pisano je: Budite sveti jer sam ja svet" (1Pet.1:15,16; 3Moj.1:44).

Prirodni Izrael je bio pzvan iz Egipta svojim krštenjem u Crvenom moru da bude "narod svet" (2Moj.19:6). Nakon našeg krštenja, članova duhovnog Izraela takođe smo pozvani "pozivom svetim" (2Tim.1:9). Nakon krštenja mi smo "robovi... posvećenja" (Rim. 6:19,22 i kontekst).

Pošto je svetost jedan tako bitan deo samog Božijeg bića, tako mora biti i osnovna briga svih onih koji pokušavaju biti "naslednici Božiji". Ako činimo ovo, postat ćemo "sudionici njegove svetosti" kad nam se dodeli Njegova priroda (Jev.12:10; 2Pet.1:4). Stoga bez svetosti u ovom životu, jedan vernik ne može "videti Gospoda" (Jev.12:14) – tj. neće biti kadar zaista videti Boga i povezati se s Njim na ličnom nivou u Carstvu ako nije pokazao svetost u ovom životu.

Da se da ovakva jedna velika nada znači da se trebamo odvojiti od oklonog sveta koji nema ovu nadu, da budemo odvojeni u večnost deljenja Božije prirode. Naše 'odvajanje' stoga ne treba biti nešto što ćemo osećati silom nametnuto; zbog svog odvajanja u ovaj uzvišeni poziv, treba biti tek prirodno da se osećamo odvojeni od stvari sveta, kojim dominiraju telesna načela.

Sada ćemo razmotriti neke stvari od kojih se trebamo osećati odvojenim, i onda u Studiju 11.3 učićemo u šta smo odvojeni praktičnim izrazima.

11.2.1 UPOTREBA SILE

Mi živimo u svetu kojim dominira greh. Videli smo Studiju 6.1 da se ljudske vlade mogu smatrati 'đavolom' jer su organizovane oko telesnih želja, biblijskog 'đavola'.

Ponavljana poruka Biblije je , da će kratkoročno, izgledati da greh i seme zmije trijumfuju, dok će se nakon privremene patnje na različite načine, seme žene na kraju opravdati. Iz tog se razloga verniku stalno zapoveda "ne protivite zlu" (Mt.5:39; Rim.12:17; 1Sol.5:15; 1Pet.3:9).

Mi smo videli da je zlo konačno dopušteno i doneto od Boga (Is.45:7; Amos 3:6 up. Studij 6.1). Aktivno se protiviti zlu je stoga vojevanje protiv Boga. Iz ovog nam je razloga Isus zapovedio da se fizički ne opiremo silama zla: "pljusne li te ko po desnom obrazu, okreni mu i drugi. Onome ko bi se hteo s tobom parničiti da bi se domogao tvoje donje haljine prepusti i gornju" (Mt.5:39,40). Hrist je primer ovome: "Leđa svoja podmetah onima koji me bijahu" (Is.50:6).

Hristove reči povezuju zakonsko parničenje sa aktivnostima sveta koji je suprotan verniku. Činiti ovo je glavni primer protivljenja zlu, i ne bi bilo učinjeno od nekog koji ima čvrstu veru u Božije obećanje "Moja je odmazda, ja ću je vratiti, veli Gospod" (Rim.12:19). "Ne govori: vratiću zlo. Čekaj Gospoda, i sačuvaće te" (Pri.20:22 up. 5Moj.32:35). Zbog ovog je razloga Pavle direktno ukorio Korinćane zbog parničenja (1Kor.6:1-7).

U pogledu veličine naše Nade, ne trebamo biti tako zabrinuti nepravdama sadašnjeg života: "Sme li se ko od vas, kad ima spor s drugim, da ide na sud pred nepravedne, a ne pred svete?... zar ne znate da će sveti suditi svetu?"(1Kor.6:1,2). Izvođenje drugih pred zakon, bilo zbog zemljišnog spora ili parnice rastave braka, treba stoga biti nezamislivo istinskom verniku.

Da savladaju zle sile, kao i (u nekim slučajevima) da održe zle ljude na vlasti, vojne i policijske sile se koriste ljudskim vladama. Ovo su ustanovljeni oblici opiranja zlu, i stoga istinski vernik ne treba imati ikakvog udela u njima. "Jer svi koji se mača late od mača i ginu" (Mt.26:52). Ovo ponavlja jedno veoma rano Božansko načelo: "Ko prolije krv čovečiju (namerno), njegovu će krv proliti čovek; jer je Bog po svom obličju stvorio čoveka" (1Moj.9:6). Bilo kakva namerna nasilnost protiv našeg bližnjeg je stoga nasilje protiv Boga, izuzev kad je On to odobrio.

Pod hrišćanskim oprostom, nam je rečeno: "Ljubite svoje neprijatelje, dobro činite svojim mrziteljima, blagosiljajte one koji vas proklinju, molite za one koji vas zlostavljaju" (Lk.6:27; Mt.5:44). Oružane i policijske sile deluju u direktnoj protivnosti ovim načelima i stoga će se istinski vernik kloniti svake povezanosti sa njima. Iako nije direktno uključen u izvršavanje nasilja, rad u ovim organizacijama ili upletenost u poslu povezanog s njima, je očito nepreporučljivo; dakako, svako zaposlenje koje uključuje zakletvu vernosti takvom autoritetu, zarobljava nas slobode savesti pokoravanja Božijim zapovestima. Istinski vernicii su stoga uvek bili savesni prigovarači vojnoj i policijskoj službi u bilo kom obliku, iako uvek voljni uzeti alternativno zaposlenje u vremenima nacionalnih kriza kako bi se materijalno okoristio njihov bližnji.

11.2.2 POLITIKA

Jasno razumevanje, i čvrstu veru u dolazak Božijeg Carstva znači da ćemo prepoznati da je ljudska vlada nesposobna proizvesti savršenstvo. Stoga svaka upletenost u ljudsku politiku je nespojiva sa nadom o Carstvu. Isus je predskazao da će stvari krenuti od lošeg na gore u "poslednjim danima" pre svog dolaska (Lk.21:9-11,25-27). Nije moguće verovati njegovim rečima i istovremeno pokušavati poboljšati stanje sveta ljudskom politikom ili pomoćnim delatnostima. Primer o dobrom Samarićaninu pokazuje kako hrišćanin treba pomagati okolnom svetu – čineći dobro svim ljudima kako prilike dopuštaju (Gal.6:10).

Zapis o ranim hrišćanima opisuje ih kao predane življenju duhovnim životom u očekivanju Hristovog povratka, uglavnom ispoljavajući svoju brigu za okolni svet svojim propovedanjem . Nema nikakvog zapisa o njihovom oslovljvanju društvenih, ekonomskih i političkih problema sveta oko njih.

"(nije) čoveku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim" (Jer.10:23); razumevajući temeljno zlo i pogrešku ljudske prirode znači da ćemo prepoznati da je ljudsko vodstvo nepodesno za Božiji narod. Glasanje je stoga nedosledno sa istinskim razumevanjem istog. "višnji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoće" (Dan.4:32). Tako je ljudskim vladarima njihova vlast konačno od Boga dana (Rim.13:1); glasati u demokratskom sistemu može stoga imati za posledicu glasanje protiv nekog kojeg je Bog odabrao da vlada. Tako je zabeleženo da je Bog dao određene narode pod upravu Navuhodonosora babilonskog kralja (Jer.27:5,6)

Zbog našeg poznavanja da je Bog dao narode u ruke svojih vladara, moramo biti veoma pažljivi da budemo uzorni građani , živeći po zakonima zemlje gde živimo, izuzev ako protuslove Hristovom zakonu. "Svaka duša neka se podlaže vlastima nad sobom... vlasti... koje postoje,od Boga su postavljene... Zato i porez plaćate... Dajte svakome što mu pripada: kome porez-porez... kome čast-čast" pripada (Rim.13:1-7).

Upletenost takozvanih hrišćanskih organizacija u oblike političkih protesta i izbegavanja poreza je stoga jedan znak njihovog proučenog preziranja ovih osnovnih biblijskih načela. Međutim, Petrov primer o nastavljanju da propoveda Hrista kad mu je vlada zabranila to da čini, je ukazivanje o tome kako se možemo jedino pokoravati ljudskim zapovestima kada nisu protivrečne Hristovom zakonu: "Sudite je li pred Bogom pravo slušati radije vas nego Boga" (Dela 4:17-20; 5:28,29).

Hristadelfijanski stav o prinudnoj vojnoj obavezi u skorašnjim godinama je drugi primer ovome.

11.2.3 SVETSKA ZADOVOLJSTVA

Zbog svog nedostatka istinskog odnosa s Bogom i stvarne nade o budućnosti, svet je izmislio bezbroj načina u potrazi za užitkom. Oni koji traže da ugode telu teže izbegavati one koji pokušavaju razviti duhovnu svest. "Jer telo žudi protiv Duha, a Duh protiv tela" (Gal.5:17). Zbog ove osnovne suprotnosti, nemoguće je rasuđivati da možemo pravovaljano dati puta telu i takođe tvrditi da sledimo Duh. Svet je sastavljen iz "požuda tela, i požuda očiju, i oholost života" (1Jv.2:16). "Prijateljstvo sa svetom (je) neprijateljstvo prema Bogu" (Jak.4:4). Imanje svetskih prijatelja, gledanje svetskih filmova itd. Je "prijateljstvo sa svetom". Želje sveta će uskoro proći, i oni koji su pristajali sa svetom u ovom životu će proći sa njim (1Jv.2:15-17). "Svet (društvo) bezbožni" će biti uništeni o drugom dolasku (2Pet.2:5), budući da "sav svet leži u zlu" (1Jv.5:19 Karadžić). Ako želimo izbeći tom uništenju, moramo da ne budemo "od sveta" (Jv.17:16 up. Otk.18:4).

Mnogo od svetskih načina ugađanja telu uključuju to po cenu telesnog zdravlja: pušenje, uzimanje teških droga i preterano piće su primeri toga. Naše fizičko zdravlje, naš novac, uistinu sve što imamo zaista pripada Bogu. Mi stoga nismo slobodni koristiti ove stvari kako nam se prohte, nego se moramo ponašati poput upravitelja onoga što nam je Bog dao. Od nas će se tražiti račun našeg upravljanja time kod suda (Lk.19:12-26). Navike poput pušenja ili alkoholnih pića su zloupotreba i našeg novca i zdravlja. "Ne znate li? Hram ste Božiji i Duh Božiji prebiva u vama. Ako ko upropašćuje hram Božiji, upropastit će njega Bog... Telo vaše hram je Duha Svetoga koji je u vama... te niste svoji. Jer kupljeni ste otkupninom. Proslavite dakle Boga u telu svom" (1Kor.3:16,17; 6:19,20). Zloupotreba tela navikama poput pušenja je stim ozbiljna stvar.

Međutim, poznato je da ako su navike poput ovih stvorene pre obraćenja, može biti nemoguće ostaviti ih odmah. Ono što se očekuje je priznanje da je navika loša, i da se čini stvarni pokušaj odvikavanja. Životni stresovi se trebaju dočekati pojačanim obraćanjem Božijoj Reči i molitvi, umesto bilo kakvim ljudskim načinom opuštanja.