3.1 Božija obećanja: uvod

Kod ove tačke naših studija dosegli smo šire razumevanje toga ko je Bog i kako On deluje. Pri tome razjasnili smo jedan broj opštih nesporazuma o ovim stvarima. Sada želimo pogledati pozitivnije na stvari koje je Bog "obećao onim što ga ljube" (Jak.1:12; 2:5) držanjem Njegovih zapovedi (Jv.14:15).

Božija obećanja u Starom zavetu su ono što sačinjavaju istinsku hrišćansku nadu.

Kad mu se sudilo za njegova života , Pavle je govorio o budućoj nagradi za koju je bio spreman izgubiti sve stvari: "sad stojim pred sudom zbog nadanja u obećanje, koje je Bog dao našim očevima…zbog ove nade …optužuju me" (Dela 26:6,7). On je proveo veliki deo svog života u propovedanju: "evanđelje o obećanju danom očevima

Bog…(je) ispunio… kad je vaskrsao Isusa" (Dela 13:32,33). Pavle je objasnio da verovanje u ta obećanja daje nadu vaskrsenja iz mrtvih (Dela 26:6-8 up. 23:8), znanje o Isusovom drugom dolasku o sudu i o dolazećem Carstvu Božijem (Dela 24:25; 28:20,31).

Sve ovo ruši mit, da je Stari zavet samo istorija Izraela koji ne govori o večnom životu. Bog nije odjednom odlučio pre 2000 godina da će nam On ponuditi večni život kroz Isusa. Ta namera bila je s njim od početka:-

·        " na osnovu nade na večni život koji je pre večnih vremena obećao Bog koji ne laže, a u svoje vreme objavio svoju reč kroz propoved" (Tit 1:2,3).

·        "večni život koji beše u Oca a nama se javi" (1Jv.1:2).

Budući da Božija namera da da svom narodu večni život postoji u Njemu još od početka, nije moguće da bi On o tome ćutao 4000 godina za sve vreme svog opštenja s ljudima zabeleženog u Starom zavetu. U stvari, Stari zavet je pun proročanstava i obećenja koja zasebno daju više detalja o ovoj nadi koju je Bog pripremao za svoj narod. Zbog toga je jedino razumevanje Božijih obećanja jevrejskim ocima važno za naše spasenje: toliko da je Pavle podsetip vernike u Efesu da pre nego što su znali ove stvari, bili su "bez Hrista, otuđeni od izrailjskog društva, bez udela u obećanim zavetima, nemajući nade, i bez Boga u svetu" (Ef.2:12) – iako bez sumnje oni su mislili da im njihova prijašnja paganska verovanja daju nekakvu nadu i poznavanje Boga. Ali to je samo dokaz o nepoznavanju Starozavetnih obećanja Boga – u istinu "bez nade… i neznabošci na svijetu". Seti se kako je Pavle opisao hrišćansku nadu kao " nadanja u obećanje, koje je Bog dao našim očevima" (Dela 26:6).

Žalosna je činjenica da mali broj crkava stavlja naglasak na ove delove Starog zaveta iako bi trebalo. "Hrišćanstvo" se izrodilo u novozavetnu religiju – iako čak i onda upotrebom tek nekoliko stihova dokazujemo suprotno:-

 "Ako ne slušaju Mojsija i proroke (Stari zavet), neće ih pridobiti ni onaj ko vaskrsne iz mrtvih" (lk.16:31).

Prirodni um može smatrati da je verovanje u Isusovo vaskrsenje dovoljno (up. Lk.16:30), ali Isus sam govori da se bez jasnog razumevanja Starog zaveta to ne može u potpunosti omogućiti.

Opadanje vere kod učenika nakon raspeća od Isusa napomenuto, proizvod je njihovog pomanjkanja pažljivog proučavanja Starog zaveta;-

§         "I reče im on: o kako ste nerazumni i spora srca da verujete u sve što su proroci kazali. Zar nije trebalo da Hristos pretrpi to i da uđe u svoju slavu? Tada im razjasni šta je o njemu pisano u svem Pismu – počevši od Mojsija i svih proroka (Lk.24:25-27).

Primeti da su njegova isticanja da sve Pismo tada postojeće (Stari zavet) govori o njemu . Ne da učenici nisu nikad čitali ili slušali reči Starog zaveta, nego da ga nisu ispravno razumeli , i stoga nisu mogli ni istinski verovati. Tako ispravno razumevanje Božije Reči, umesto samo čitanja, je neophodno za razvijanje istinske vere. Jevreji su bili fanatični u svom čitanju Starog zaveta (Dela 15:21), ali zbog ne shvatanja njegove poruke o Isusu i Njegova evanđelja, oni nisu istinski verovali tome, zato im Isus reče:-

§         "Jer da ste verovali Mojsiju, verovali biste i meni; jer je on o meni pisao. Ako pak njegovim pismima ne verujete kako ćete verovati mojim rečima" (Jv.5:46,47).

Uprkos njihovom čitanju Biblije, oni jednostavno nisu gledali stvarnu poruku o Isusu, iako su hteli misliti da su bili osigurani spasenjem. Isus im je morao reći:-

§         "Istražujete Pisma ( up. Dela 17:11 Karadžić) jer smatrate da u njima imate večni život; i ona svedoče za mene" (Jv.5:39).

Pa tako je isto i s mnogim ljudima koji imaju jedno ocrtano znanje o nekim događajima i učenju Starog zaveta: to je samo znanje koje su oni pokupili slučajno. Divna poruka Hrista i evanđelje Božijeg Carstva još uvek im izmiče. Namera ovog studija je da te izvede iz tog položaja dokazivanjem istinskog značenja glavnih obećanja Starog zaveta:-

-U Edenskom vrtu

-Noju

-Abrahamu

-Davidu

Obaveštenja o njima nalaze se u prvih pet knjiga Biblije (1.Moj.-5.Moj.) koje su bile napisane od Mojsija, i starozavetnim prorocima. Sve osnove hrišćanskog evanđelja se tamo nalaze. Pavle je objsnio da je njegovo propovedanje evanđelja govorilo "ne kazujući ništa drugo sem onoga što su proroci i Mojsije rekli da će se dogoditi, da će Hristos postradati, da će kao prvi iz vaskrsenja mrtvih objaviti svetlost našem narodu i mnogobošcima" (Dela 26:22,23), i u njegove zadnje dane pesma je ostala ista "Njima je izlagao (Pavle) o carstvu Božijem na taj način što je svedočio i ubeđivao ih od jutra do večeri svedočanstvima iz Mojsijevog zakona i iz proroka" (Dela 28:23).

Nada Pavla, tog vrhovnog hrišćanina, treba biti isto tako nada koja nas pobuđuje; kao što je bila veličanstveno svetlo na kraju tunela njegovog života, tako treba biti za svakog pravog hrišćanina. Pobuđeni ovom pobudom, sada možemo "istraživati Pisma".