4.4 Smrt je nesvesnost

Iz onoga što smo naučili do sada o duši i duhu, treba proizilaziti da je tokom smrti osoba potpuno nesvesna. Dok će dela onih koji su odgovorni Bogu biti spomenuti od Njega (Mal.3.16; Otk.20:12; Jev.6:10), nema ničeg u Bibliji što ukazuje da imamo ikakvu svesnost za vreme stanja smrti. Teško je raspravljati protiv sledećih jasnih izjava o tome:-

§         "Iziđe iz (čoveka) duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan (trenutak) propadnu sve pomisli njegove" (Ps.146:4).

§         "A mrtvi ne znaju ništa… ljubavi njihove i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo je " (Pro.9:5,6). Nema nikakve "mudrosti u grobu" (Pro.9:10) – nema razmišljanja i stoga ikakve svesnosti.

§         Jov kaže da će za smrti biti "kao da nigda nije (ni) bio" (Jov 10:19); video je smrt kao zaborav, nesvesnost i potpuno nepostojanje kakvo smo imali pre no smo se rodili.

§         Čovek umire kao i životinje (Pro.3:18); ako čoveka svesno preživljava smrt negde, takođe moraju i one, ipak Pismo i nauka ćute o tome.

§         Bog "opominje se da smo prah. Dani su čovječiji kao trava; kao cvijet u polju, tako cvjeta… i nestane ga, niti će ga više poznati mjesto njegovo" (Ps.103:14-16).

Da je smrt uistinu nesvesnost, čak i za pravednike, je dokaz iz ponavljanih molbi Božijih sluga da dopusti produženje njihovih života, jer su znali da posle smrti neće moći da hvale i slave Boga, budući da je smrt bila stanje nesvesnosti. Ezekija (Is.38:17-19 i David (Ps.6:4,5; 30:9; 39:13; 115:17) su dobri primeri toga. O smrti se ponavljano aludira kao o spavanju ili počinku, i pravednog i zlog (Jov 3:11,13,17; Dan.12:13).

Dovoljno dokaza je sada izneto da bez uvijanja izjavimo da narodna predodžba da pravednici odlaze u mesto blaženstva i nagrade na nebu odmah nakon svoje smrti, naprosto nije osnovana u Bibliji. Istinsko učenje o smrti i ljudskoj prirodi snabdeva nas velikim osećajem mira. Nakon svih trauma i boli ljudskog života, grob je mesto potpunog zaborava. Za one koji nisu poznavali Božije zahteve, taj zaborav trajaće zauvek. Nikad više stare rane ovog zlosretnog i neispunjenog prirodnog života neće se otvoriti; ništavne nade i bojazni prirodnog ljudskog uma neće biti ostvarene ili ugrožavane.

U biblijskom učenju, postoji sistem za otkrivanje istine, pored toga, nažalost, postoji takođe i sistem zablude u religioznom razmišljanju čoveka, zbog neobaziranja na Bibliju. Očajnički pokušaji čoveka, da ublaži smrtni kraj su ga doveli verovanju da poseduje 'besmrtnu dušu'. Čim se jednom prihvati da ovakvo besmrtno nešto postoji u čoveku, postaje nužno i mišljenje da to mora odlaziti negde nakon smrti. To je odvelo mišljenju da kod smrti mora postojati nekakva razlika između sudbine pravednih i sudbine zlih. Da se to prilagodi, zaključeno je da mora postojati mesto kuda odlaze 'dobre besmrtne duše', zvano nebo, i drugo mesto gde odlaze 'zle besmrtne duše', zvano pakao. Ranije smo pokazali da je 'besmrtna duša' biblijska nemogućnost. Druge lažne ideje svojstvene narodnom rasuđivanju biće sada raščlanjene:-

1.      Da se nagrada našim životima daje kod smrti u obliku određivanja naše 'besmrtne duše' na određenom mestu.

2.      Da odvajanje pravednih od zlih nastaje u kod smrti.

3.      Da je nagrada pravednicima odlazak na nebo.

4.      Da ako svi imaju jednu 'besmrtnu dušu', onda svi moraju odlaziti ili na nebo ili u pakao.

5.      Da će zle 'duše' otići za kaznu na mesto zvano pakao.

Cilj našeg izlaganja nije samo negativan; razmatranjem ovih tačaka u detalje, verujemo da ćemo izneti mnogo primera biblijske istine koja su bitni delovi stvarne slike koja se tiče ljudske prirode