4.6 Sud

Biblijsko učenje koje se tiče suda je jedno od osnovnih načela jedne vere, koje se mora ispravno shvatiti pre baptizma (Dela 24:25; Jev.6:2). Često Pismo govori za "Sudnji dan" (pr.1Jv.4:17; 2Pet.2:9; 3:7; Juda 6), vreme kada će oni kojima je dano znanje o Bogu primiti svoju nagradu. Svi ovi moraju "izići na sud pred Hrista" (Rim.14:10 Karadžić); "svi mi treba da se pojavimo pred Hristovim sudom" (2Kor.5:10) da primimo naknadu za naše živote u telesnom obliku.

Danijelove vizije koje su se ticale Hristovog drugog dolaska, uključivale su ovu jednu o sudu u obliku prestola (Dan.7.9-14).Poređenja pomažu donekle shvatiti detalje. Ona o talantima ga upoređuje s povratkom gospodara , koji poziva svoje sluge i odmerava kako dobro su iskoristili novac koji im je ostavio (Mt.25:14-29). Poređenje o ribarima upoređuje poziv evanđelja s ribarskom mrežom, koja skuplja ljude svih vrsta; ljudi su zatim seli (up. Zasedanje suda) i odvojili su dobre ribe od loših (Mt.13:47-49). Tumačenje je jasno: "Tako će biti na svršetku sveta. Izići će anđeli, odeliti zle od pravednih".

Iz ovoga šta smo do sada videli, pošteno je predpostaviti da nakon Gospodinova povratka i vaskrsenja, bit će skupljanje sviju koji su bili pozvani evanđelju na određenom mestu u određeno vreme, kada će se sresti sa Hristom. Oni će morati da polože račun, i on će pokazati jesu li oni prihvatljivi ili ne da prime nagradu ulaska u Carstvo. Ovo je jedini trenutak kada pravednici primaju svoju nagradu. Sve je ovo izneto porđenjem o ovcama i jarcima: "Kad Sin Čovečji dođe u slavi i svi anđeli njegovi s njime, sjest će na prijestolje slave svoje (prestolje Davida u Jerusalimu) Lk.1:32,33). I sabrat će se pred njim svi narodi, a on će ih jedne od drugih razlučiti kao što pastir razlučuje ovce od jaraca. Postavit će ovce sebi s desna, a jarce s leva. Tada će kralj reći onima sebi s desna: Dođite, blagoslovljeni Oca mojega! Primite u baštinu Kraljevstvo pripravljeno za vas" (Mt.25:31-34 D.F.)

 Baštinjenje Kraljevstva Božijeg, primanje obećanja Abrahamu o tome, jeste nagrada pravednih. Ipak ovo će jedino biti nakon suda, koji će biti o Hristovom povratku. Soga je nemoguće primiti obećanu nagradu obesmrćenja tela pre Hristova povratka; stoga moramo zaključiti da od trenutka smrti do vaskrsenja, vernik nema nikakvo svesno postojanje uopšte, budući da je nemoguće postojati u bilo kakvom obliku bez posedovanja tela.

Ponavljano biblijsko načelo je da kad se Hrist vrati, tad će se i nagrada dati – a ne prije:-

§         "Kad se pojavi arhipastir (Isus), primićete slavni venac koji ne vene" (1Pet.5:4 up. 1:13).

§         Hrist Isus "koji će suditi živima i mrtvima i njegovim dolaskom i njegovim carstvom… venac pravednosti, koji će mi u onaj dan dati Gospod" (2Tim.4:1,8).

§         O povratku Mesije u poslednje dane "mnogo onijeh koji spavaju u prahu zemaljskom (up. 1Moj.3:19) probudiće se, jedni na život vječni a drugi na sramotu" (Dan.12:2).

§         Kad dođe Hrist o sudu, "kad će mrtvi…vaskrsnuti za život oni koji su činili dobro, a zločinci će vaskrsnuti za sud" (Jv.5:25,29).

§         Isus: "dolazim ubrzo, i plata moja ide sa mnom, da uzvratim svakom onako kakvo je njegovo delo" (Otk.22:12). Mi ne trebamo odlaziti na nebo da primimo nagradu – Hrist nam je donosi s neba.

Da Isus donosi našu nagradu s njim implicira da je ona pripremljena za nas na nebu, ali će nam biti doneta na zemlju za drugi dolazak; naše "baštinjenje" zemlje obećane Abrahamu je u ovom smislu "sačuvano na nebesima za vas, koje sila božija čuva verom za spasenje, spremno da se otkrije u poslednje vreme" Hristovim dolaskom (1Pet.1:4,5).

Razumevanje toga nam omogućava ispravno objasniti veoma pogrešno shvaćeni pasus u Jv.14:2,3: "(Ja Isus) idem da vam pripremim mesto. I kad odem i pripremim vam mesto ( up. nagradu "pohranjenu na nebesima"), doći ću opet i uzeću vas k sebi, da i vi budete gde sam ja". Isus kaže drugde da će opet doći da nam da naše nagrade (Otk.22:12), i videli smo da će se ove dati za njegova suda. On će vladati na Davidovu prestolju u Jerusalimu "doveka" (Lk.1:32,33). Provest će večnost ovde na zemlji , a gde će biti on – u Carstvu Božijem na zemlji – tamo ćemo biti i mi. Njegovo obećanje: "uzeću vas k sebi" se može stoga čitati kao opis njegovog prihvatanja nas pri sudu. Grčka fraza : "Uzeću vas k sebi", se takođe pojavljuje u Mt.1:20 u vezi Josifa da 'uzme k sebi' Mariju kao ženu svoju. To se stoga ne odnosi nužno na fizičko kretanje prema Isusu.

Pošto nagrada se jedino daje kod suda za Hristov povratak, sledi da zli i pravedni odlaze na isto mesto kad umru, tj. u grob. Nikakvo se deljenje ne čini između njih za njihove smrti. Sledeći su sigurni dokazi toga:

§         Jonatan je bio pravedan ali je Saul bio zao, ipak "ni za smrt se ne rastaviše" (2Sam.1:23).

§         Saul, Jonatan i Samuel su svi otišli u isto mesto nakon smrti (1Sam.28:19).

§         Pravedni Abraham beše "pribran k rodu svojemu", ili predacima nakon smrti; oni su bili idolopoklonici (1Moj.25:8; Isus 24:2).

§         Duhovno mudri i nerazboriti doživljavaju istu smrt (Pro.2:15,16).

Sve je ovo u oštroj suprotnosti tvrdnjama narodnog 'hrišćanstva'. Njihovo učenje da pravednici odmah odlaze na nebo uništava potrebu vaskrsenja i suda. Ipak videli smo da su to bitni događaji u Božijem planu spasenja, i stoga evanđeoske poruke. Narodna ideja kaže da kad pravedna osoba umre biva nagrađena odlaskom na nebo, da jedna za drugom koja kad umre, narednog dana, naredenog meseca, naredne godine. To je u oštroj suprotnosti biblijskom učenju da svi pravednici bivaju nagrađeni zajedno, istovremeno:-

-Ovce se odvajaju od jarac kod suda , jedna po jedna. Čim se suđenje završi, Hrist će reći svim ovcama okupljenim njemu zdesna:-

"hodite, blagosloveni Oca moga, nasledite Carstvo koje vam je pripremljeno" (Mt.25:34). Tako sve ovce nasleđuju Carastvo istovremeno (up. 1Kor.15:52).

-Kod "žetve" Hristova povratka i suda, svi oni koji su radili u evanđelju se "zajedno raduju" (Jv.4:35,36 up. Mt.13:39).

-Otk.11.18 opisuje "vreme mrtvih – da im se sudi" kao vreme kada će Bog naplatiti "t(s)vojim služiteljima, prorocima i svetima i onima koji se boje tvog imena" tj. svim vernicima zajedno.

-Jev.11 je poglavlje koje nabraja mnoštvo starozavetnih pravednika. s.13 opisuje: "Shodno veri pomreše svi ovi ne primivši obećanja" dana Abrahamu o spasenju ulaskom u Božije Carstvo (Jev.11:8-12). Sledi da nakon svoje smrti, ovi ljudi nisu, jedan za drugim, otišli na nebo da prime nagradu. Razlog tome je dat u vs.39,40: oni "ne zadobiše obećano jer Bog je za nas predvideo nešto bolje da oni bez nas ne dođu do savršenstva". Zatezanje u podeljivanju im obećane nagrade je zbog Božijeg plana da svi vernici dođu "do savršenstva" zajedno, u istom trenu. To će biti kod suda, o Hristovom povratku.