7.1 Starozavetna proroštva o Isusu

Studij 3 je objasnio kako je Božija namera spasenja ljudi bila usredsređena oko Isusa Hrista. Obećanja koja je On učinio Evi, Abrahamu i Davidu su sva govorila o Isusu

Hristu kao o njihovom doslovnom potomku. U stvari, celi Stari zavet pokazuje prema, i prorokuje o, Hristu. Zakon Mojsijev, kojem se Izrael trebao pokoravati pre Hristiovog vremena, uvek je ukazivao o Isusu: "Tako je zakon postao naš pedagog za Hrista" (Gal.3:24). Tako za blagdan Pashe, jedno se jagnje bez mane trebalo zaklati (2Moj.12:3-6); ovo je predstavljalo Isusovu žrtvu "Jaganjca Božjega koji odnosi grijeh svijeta" (Jv.1:29 1Kor.5:7). Savršeno stanje koje se tražilo za žrtvovanje životinje je pokazivalo k savršenom Isusovom karakteru (2Moj.12:5 up.1Pet.1:19).

Kroz Psalme i proroke Starog zaveta ima bezbroj proroštva o tome kakav bi bio Mesija. Ona su osobito usredsređena na opisivanja kako će on umreti. Odbijanje judaizma da prihvati ideju o Mesiji koji umire jedino je zbog njihova ne obaziranja na ova proroštva, od kojih su nekoliko sada izneta:-

Starozavetna proroštva	Ispunjenje u Hristu
"Bože, Bože moj! Zašto si me ostavio?" (Ps.22:1).	To su bile iste Isusove reči na krstu (Mt.27:46)
"svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom, i govore: oslonio se na Gospoda, neka mu pomože, neka ga izbavi" (Ps.22:6-8).	Izrael je prezirao Isusa i ismejavao ga (Lk.23:35; 8:39); mašući glavama (Mt.27:39), i govorili su ovo dok je visio na krstu (Mt.27:43).
"jezik moj prionu za grlo… probodoše ruke moje i noge moje" (Ps.22:15,16).	Ovo se ispunilo u Hristovoj žeđi na krstu (Jv.19:28). Probadanje ruku i nogu se odnosi na metodu upotrebljavanu kod raspeća.
"Dijele haljine moje među sobom, i za dolamu moju bacaju ždrijeb" (Ps.22:18).	Tačno ispunjenje ovoga se nalazi u Mt.27:35.
Primeti da je Ps.22:22 posebno citiran da se odnosi na Isusa u Jev.2:12.
"Tuđin postadoh braći svojoj, i neznan sinovima matere svoje. Jer revnost za kuću tvoju jede me" (Ps.69:8,9).	Ovo dobro opisuje Hristov osećaj otuđenosti od svojih jevrejskih braća i svoje vlastite porodice (Mt.12:47-49). Ovo je citirano u Jv.2:17
"Daju mi žuč da jedem , i u žeđi mojoj poje me octom" (Ps.69:21).	Ovo se dogodilo dok je Hrist bio na krstu (Mt.27:34).
Celo Is.53 je značajno proroštvo Hristove smrti i vaskrsenja, čiji je svaki stih imao svoje jasno ispunjenje. Samo će se dva primera dati:-
"kao ovca nijema pred onijem koji je striže ne otvori usta svojih" (Ps.53:7)	Hrist, Jagnje Božije, je za vreme svog suđenja ćutao (Mt.27:12,14).
"Odrediše mu grob sa zločincima, ali na smrti bi pogreban s bogatijem" (Is.53:9).	Isus je bio razapet sa zločincima (Mt.27:38), ali bi sahranjen u grob bogatog čoveka (Mt.27:57-60).

Nije ni čudo da nas Novi zavet podseća da su "zakon i proroci" Starog zaveta temelj našeg razumevanja o Hristu (Dela 26:22; 28:23; Rim.1:2,3; 16:25,26). Sam je Isus upozorio da ako ispravno ne shvatimo "Mojsija i Proroke", ne možemo razumeti njega (Lk.16:31; Jv.5:46,47).

Da je zakon Mojsijev pokazivao prema Hristu, i da su proroci prorokovali o njemu, treba biti dovoljan dokaz da Isus nije postojao fizički prije svog rođenja. Lažni nauk Hristovog fizičkog 'preegzistiranja' prije rođenja čini besmislenim ponavljana obećanja da će on biti seme (potomak) Eve, Abrahama i Davida. Ako je već postojao gore na nebu u vreme ovih obećanja, Bog bi bio neispravan u obećavanju ovim ljudima potomka koji bi bio Mesija. Isusovo rodoslovlje, zapisano u Mt.1 i Lk.3, pokazuje kako je Isus imao rodovnik koji se proteže unazad do onih ljudi kojima je Bog dao obećanja.

Obećanje Davidu o Hristu ne dopušta njegovo fizičko postojanje u vreme kad je obećanje dano: "podignuću sjeme tvoje nakon tebe, koje će izaći iz utrobe tvoje… Ja ću mu biti otac, i on će mi biti Sin" (2Sam.7:12,14). Primeti buduće vreme upotrebljeno ovde. Budući da će Bog biti Otac Hristu, nemoguće ja da bi Sin Božiji već mogao postojati u vreme kad su obećanja data. To da ovo seme "će izaći iz utrobe tvoje" pokazuje da je trebao biti doslovni, fizički potomak Davidov. "Zakle se Gospod Davidu u istini… od poroda tvojega posadiću na prijestolu tvojemu" (Ps.132:11).

Solomon je bio primarno ispunjenje obećanja, ali pošto je već fizički postojao u vreme davanja obećanja (2Sam.5:14), glavno ispunjenje ovog obećanja da će David imati fizičkog potomka koji će biti Božiji Sin, mora se odnositi na Hrista (Lk.1:31-33). "Ću podignuti Davidu klicu pravednu" (Jer.23:5) – tj. Mesiju.

Slična buduća vremena su upotrebljavana u drugim proroštvima o Hristu. "Proroka ću im (Izraelu) podignuti… kao što si ti (Mojsije)" (5Moj.18:18) je citiran u Delima 3:22,23 gde opisuje "Proroka" kao Isus. "Djevojka (Marija) će zatrudneti i rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuilo" (Is.7:14). Ovo je jasno bilo ispunjeno Hristovim rođenjem (Mt.1:23).