7.4 "U početku beše Reč", Jovan 1:1-3

"U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Reč beše Bog. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo".

Ovi stihovi, kad se ispravno shvate, potvrđuju i proširuju postignute zaključke u zadnjem delu. Međutim, ovaj pasus je onaj opšte pogrešno shvaćen u učenju da je Isus postojao na nebu pre svog rođenja . Ispravno razumevanje ovih stihova okreće se s procenjivanjem šta "Reč" znači u ovom kontekstu. Ne može se odnositi na osobu, jer osoba ne može biti "u Boga" a ipak biti istovremeno Bog. Grčka reč 'logos' koja je prevedena "reč" ovde, ne znači sama po sebi 'Isus'. Obično je prevedena kao "reč", ali takođe i kao:-

Račun Razlog

Komunikacija Nauk

Namera Propoved

Razum Govorenje

Vest

O "reči" se jedino govori sa "on" (ovo važi za engleski jezik, ipak u srpskom može se uzeti u obzir "slovo" - "ono") jer 'logos' je muškog roda u grčkom. Ali to ne znači da se odnosi na čoveka, Isusa. Nemači (Luther) prevod govori o "das Wort" (srednji); francuski (Segond) prevod govori o "la parole" u ženskom rodu, pokazujući da "reč" nužno ne ukazuje na mušku osobu.

"U POČETKU"

'Logos' se može striktno odnositi na unutarnju misao koja se izražava rečima i drugim komuniciranjem. U početku je Bog imao taj 'logos'. Ovde je namera bila usredsređena na Hrista. Mi smo pokazali kako Božiji Duh ostvaruje u delo Njegove unutarnje misli, otuda veza između Njegova Duha i Njegove Reči (vidi deo 2.2). Božiji je Duh ostvarivao Njegov plan s ljudima i nadahnjivao Njegovu pisanu Reč od početka, on je time saopštio ideju o Hristu svojim delom i rečju. Hrist je bio 'logos' Božiji, i stoga je Božiji Duh izrazio plan o Hristu u svim svojim radnjama. Ovo objašnjava zašto su tako mnogo starozavetnih događaja tipična Hristu. Međutim, ne može biti preistaknuto da Hrist lično nije bio "reč"; Božiji plan spasenja preko Hrista je bila "reč". 'Logos' (Reč) se vrlo često koristi u evanđelju o Hristu – pr. "Reč Hristova" (Kol.3:16; up. Mt.13:19; Jv.5:24; Dela 19:10; 1Sol.1:8 itd). Primeti da je 'logos' oko Hrista, umesto da je lično on. Kad je Hrist bio rođen, ova se "reč" pretvorila u oblik od krvi i mesa - "I Reč telom postade" (Jv.1:14). Isus je lično bio 'reč' koja je postala telo umesto "reč"; on je lično postao "reč" putem svog rođenja Marijom, umesto u neko pređašnje vreme.

Plan, ili poruka, o Hristu je bila u Boga još od početka, ali je bila otvoreno otkrivena u osobi Hrista, i propovedanju evanđelja o njemu u 1.veku . Tako nam je Bog govorio Svoju reč preko Hrista (Jev.1:1,2). Povremeno se ističe da je Hrist govorio Božije reči i činio čuda Božijom rečju  kako bi nam otkrio Boga (Jv.2:22; 3:34; 7:16; 10:32,38; 14:10,24).

Pvle je poslušao Hristovu zapovest da propoveda evanđelje o njemu "svim narodima": "i propovedi o Isusu Hristu, po otkrivenju tajne o kojoj se vekovima nije govorilo, a sad se javila… obznanjena svim narodima" (Rim.16:25,26 up. 1Kor.2.7).

Večni je život jedino omogućen čoveku preko dela Hrista (Jv.3:16; 6:53); ipak u početku je Bog plan o večnom životu imao ponuditi čoveku, znajući pri tome za žrtvu koju će Isus napraviti. Potpuno otkrivenje te ponude jedino je došlo nakon rođenja i smrti Isusa:"večni život koji je pre večnih vremena obećao Bog… a u svoje vreme objavio svoju reč kroz propoved" (Titu 1:2,3). Mi smo videli kako se o Božijim prorocima govori kao da su od uvek postojali (Lk.1:70) u smislu da je "reč" koju su govorili postojala u Boga još od početka.

Isusove priče su otkrile mnogo od ovih stvari; on je stoga ispunio proroštvo o njemu samom, "Otvoriću u pričama usta svoja, objaviću što je skriveno od postanka sveta" (Mt.13:35). U ovom smislu "Reč beše u Boga… u početku", i "postade telo" s rođenjem Hrista.

"REČ BEŠE BOG"

Mi smo sada u stanju razmatrati u kom smislu "Reč beše Bog". Naše planove i misli smo u osnovi mi. 'Ja idem u London' je 'reč' ili saopštenje koje izražava moju nameru, jer to jeste moja namera. Božiji plan o Hristu se može shvatiti slično. "Jer kakve su misli (čoveka) u duši njegovoj, takav je i on" (( izv. jev. Tekst) Priče 23:7), i kako Bog misli, takav je i On. Tako Božija reč ili misao jeste Bog: "Reč beše Bog". Zbog ovog, ima vrlo bliske povezanosti između Boga i Njegove reči: pararele kao Ps.29:8 su česte: "Glas Gospodnji potresa pustinju, potresa Gospod pustinju". Izjave kao "Ali me ne poslušaste, govori Gospod" (Jer.25:7) su česte u prorocima Delotvorno Bog misli 'Vi niste poslušali Moju reč govorenu preko proroka' David je uzeo reč Božiju za svoju svetiljku i svetlo (Ps.119:105), takođe se izrazio: "Ti si videlo moje, Gospode, i Gospod prosvetljuje tamu moju" (2Sam.22:29), pokazujući pararelu između Boga i Njegove reči. Razumljivo je , stoga, da je Božija reč personifikovana kao da je to Sam On, tj. govori se o njoj kao da je osoba iako to nije (vidi Osvrt 5 'Princip personifikacije').

Bog je sama istina (Jv.3:33; 1Jv.5:10), i stoga je reč Božija takođe istina (Jv.17:17). Slično tome Isus izjednačuje sebe sa svojim rečima tako prisno da personifikuje ovu reč: "Ko mene odbacuje i ne prima mojih reči, ima svoga sudiju; reč – koju sam izgovorio – ona će mu suditi u poslednji dan" (Jv.12:48). Isus govori o svojoj reči kao da je stvarna osoba, tj. on sam. Njegove su reči bile personifikovane, jer su bile tako usko povezane s Isusom.

Božija reč je takođe personifikovana kao osoba, tj. Sami Bog, u Jv.1:1-3. Tako je nama rečeno o Reči, "Sve je kroz nju postalo" (Jv.1:3). Međutim sve stvari "stvori Bog" Svojom rečju zapovedi (1Moj.1:1). Zato, o Božijoj se Reči govori kao da je ona Sami Bog. Pobožnu poentu na koju valja obratiti pažnju iz ovog jeste da kroz prebivanje Božije reči u našim srcima, Bog nam se može tako blizu približiti.

Očito je iz 1Moj.1 da je Bog bio Torac, Svojom Rečju, umesto Hrist lično. Reč je ta koja je opisana da čini sve stvari, umesto Isus lično (Jv.1:1-3). "Rečju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i duhom usta njegovijeh sva vojska njihova (tj. zvezde)… Jer on reče, i postade" (Ps.33:6,9). Čak i sada Njegovom Rečju prirodno stvaranje radi: "Šalje govor svoj na zemlju, brzo teče reč njegova. Daje snijeg kao vunu… Pošalje riječ svoju… i poteku vode" (Ps.147:15-18).

Božija reč je Njegova stvaralačka moć, On ju je upotrebio kod Isusovog začeća u Marijinoj utrobi. Reč, Božiji plan stavljen u delo Svojim Svetim Duhom (Lk.1:35), je izdejstvovao začeće Hrista. Marija je poznala ovo u svom odgovoru vestima o njenom budućem začeću Hrista: "neka mi bude po tvojoj reči" (Lk.1:38).

Mi smo videli da je Božija Reč/Duh odražava Njegovu nameru, koja je bila izjavljivana duž Starog zaveta. Stepen istinitosti toga je pokazan u Delima 13:27, gde se o Isusu govori kao o parareli reči starozavetnih proroka: "(Jevreji) ne upoznaše njega ni reči proročkih". Kad se Hrist rodio, sva je Božija Reč/Duh bila izražena u osobi Isusa Hrista. Pod nadahnućem, apostol Jovan se radovao tome kako je Božiji plan večnog života bio izražen u Hristu, kojeg su apostoli mogli fizički dotaknuti i gledati. On je sada uvideo da su oni doticali Reč Božiju, sav Njegov plan spasenja U Hristu (1Jv.1:1-3). Dok mi ne možemo fizički videti Hrista, mi, takođe, se možemo radovati da kroz istinsko razumevanje njega, možemo posve lično znati Božiju nameru s nama i time biti sigurni u večni život (1Pet.1:8,9). Mi se moramo upitati: 'Poznajem li Hrista?' Samo prihvaćanje da je dobri čovek zvani Isus nekad postojao nije dovoljno. Kroz stalna, s molitvom proučavanja Biblije, može se brzo shvatiti kao lična spasitelja i povezati se s njim baptizmom.

Fusnota: "U početku beše Reč" verovatno komentariše o jevrejskom uverenju da je Tora (Mojsijevih pet knjiga) postojala pre stvaranja. Jv.1:1-3 veli da je najvažnije ceniti da su te reči Božije proricale o Isusu; Božiji je plan o njemu postojao pre stvaranja (up. Lk.1:70).