9.3 Ponuda za nas i za sebe

Jevrejski prvosveštenik je morao prvo učiniti ponudu za vlastite grehe, zatim za one od naroda (Jev.5:1-3).Hristova je žrtva imala ovu istu obostranu strukturu. Iako on lično nije imao greha, Isus je još uvek bio ljudske prirode, i trebao je spasenje od smrti. Ovo spasenje je bilo snabdeveno Bogom na račun Hristove vlastite žrtve; tako je Isus umro za oboje da zaradi vlastitog spasenja, i takođe da nam omogući naše. Mnogi pasusi govore o tome.

Ovaj deo je popis stihova koji dokazuju da je Hristova žrtva bila zbog njegove vlastite koristi kao i naše. Duži je nego što treba da se dokaže poenta; ali osećam da je ova tema bitna za shvatanje ako se Gospodnja ljudskost hoće ispravno razumeti. Na kraju čitanja ove knjige možeš u nekoj budućoj etapi hteti razmišljati o ovim stvarima na jednoj većoj razini, i stoga je sav ovaj materijal uključen.

-         Veliki sveštenik (Prvosveštenik) "Mora kako za narod tako i za samoga sebe da prinosi žrtve … Tako i Hristos" ispuni vrstu Mojsijevog Prvosveštenika u ovom pogledu (Jev.5:3,5). Grčko "mora" određeno znači imati novčani dug – govoreći da je naš Gospod otkupio svoje vlastito spasenje. Obzirom na svoju ljudskost on je to morao učiniti (Jev.5:3). Ovo ne znači da je on imao nekakve lične grehe koje je trebao platiti. Ova poenta ne može biti previše istaknuta. Mi smo bili izbavljeni krvlju njegova žrtvovanja – takođe i on sam.

-         Hrist nije trebao "kao prvosveštenici – da prinosi žrtve prvo za svoje sopstvene grehe a zatim za grehe naroda; jer je on to učinio jednom zasvagda kada je prineo samoga sebe" (Jev.7:27). Nema nikakve sumnje da Pavle ističe sličnost između svešteničke duple ponude i one Hristove. On to čini opet u Jev.9:7 (up.12,25). Kontrast je u tome da je Hrist to učinio jednom, a prvosveštenik godišnje. Ako je kontrast bio da je Hrist samo ponudio za ljude, onda bi to bilo istaknuto. Primeti da je Hristova žrtva bila za njegove vlastite "grehe", koje su odvojene od ljudskih – njegovi "gresi" nisu bili naši koje je nosio, jer je u modelu on načinio posebnu ponudu za nas. Budući da je Isus imao savšen, bezgrešan karakter, "gresi" su ovde drugi način opisivanja grešne ljudske prirode. Metonimijom, o uzroku (grešne prirode) se govori kao o rezultatu. Ali ipak treba istaći da je naš Gospod bio savršen, i ne može se osuditi za greh.

-         Bog "je krvlju večnog saveza izveo iz mrtvih velikog pastira…Gospoda našeg Isusa" (Jev.13:20), tj. njegove vlastite krvi. Tako je naš Gospodin bio oboje pastir i zaklana ovca, time što je samog sebe odveo na klanje, i kroz njegovu krv Bog ga vaskrsnu; na isti način je bio oboje ponuda i sveštenik.

-         A.V.margin Zah.9:9 savršeno pristaje: "kralj tvoj (Isus) ide k tebi, pravedan je i spašava se (A.V. 'ima spasenje')". Ova dva moguća prevoda sugerišu da spasavajući sebe naš nam je Gospod doneo spasenje. Žrtvom na krstu, Isus je otplatio za svoju vlastitu prirodu kako bi postigao naše izbavljenje. Nije mudro razmišljati o njegovoj smrti izvan konteksta njezine svrhe – našeg spasenja.

-         Mora se ceniti da svi primeri o prolivanju krvi kroz životinjske žrtve pod zakonom su relevantne na neki način za Hristovu žrtvu. Oltar, simbol Hrista, je bio čišćen jednom godišnje krvlju (2Moj.30:10), pokazujući kako je Hrist posvetio sebe svojom vlastitom ponudom. Uistinu je celi Šator predstavljao Hrista, i morao je biti čišćen krvlju (Jev.9:23). Fizički nameštaj Šatora nije učinio nikakav greh, ipak je trebao očišćenje zbog same povezanosti sa grehom. Pa tako i sa našim Gospodom. Sam Prvosveštenik je morao početi svoju službu namazan krvlju, i Hristu je takođe bila potrebna njegova vlastita žrtva kako bi započeo svoju službu za nas na nebu (3Moj.8:23).

Da je Isus otplatio za sebe ne znači da je on lično bio grešan. Ponuđivanje lične ponude za greh ne implicira uvek da je ponuđivač sagrešio (pr.u 3Moj.12 žena je morala to učiniti nakon porođaja).