9.6 Subota

Jedan od najrasprostranjenijih kontinuiteta između sadašnjih 'hrišćanskih' praksi i Mojsijevog zakona je viđen u ideji da moramo držati subotu. Neke grupe tvrde da trebamo držati jevrejsku subotu tačno po opisu Zakona; mnogi drugi osećaju da hrišćani trebaju imati određen dan u nedelji u kojem će bogoslužiti, koji oni često definišu kao nedelju. Prva stvar za razjašnjavanje je ta da je subota bila poslednji dan u nedelji, kada je Bog počinuo nakon šest dana stvaranja (2Moj.20.10,11). Kako je nedelja prvi dan nedelje, bilo bi neispravno držati ovaj dan kao subotu. Subota je bila određeni "znak između mene (Boga) i njih (Izraela) da bi znali da sam ja Gospod koji ih posvećujem (Jez.20:12). Kao takva, nikada nije bila predviđena za obaveznu ne Jevrejima.

Mi smo videli da Hristovom smrću na krstu, Mojsijev zakon biva ukinut, pa tako sada nema nikakve potrebe držati subotu ili, dakako, bilo koji blagdan pr. dan Hristove smrti (Kol.2:14-17). Rani hrišćani koji su se vratili držanju delova Mojsijevog zakona, pr. subote, su opisani od Pavla kao da se vraćaju "k nemoćnim i bednim počelima i opet im, ponovo, hoćete robovati? Dane pomno opslužujete (pr. subotu), i mesece, i vremena, i godine (tj. jevrejskih blagdana)! Sve se bojim za vas! Da se možda nisam uzalud trudio oko vas! (Gal.4:9-11). Ovakva je ozbiljnost pokušaja držanja subote kao sredstvo za spasenje. Jasno je da je držanje subote nevažno za spasenje: jedan razlikuje dan od dana (tj. u duhovnom značenju), a drugi drži da su sve jednaki. Svaki da bude uveren za svoju misao. Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje, i koji ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje" (Rim.14:5,6)

Zbog toga, razumljivo je to da mi ne čitamo o ranim hrišćanima da drže subotu. U stvari, zapisano je da su se oni sastajali u "prvi dan nedelje", tj. nedeljom: "U prvi dan nedelje, kada se sabrasmo (učenici) lomiti hleb" (Dela 20.7). Da je to bila rasprostranjena praksa je ukazano iz Pavlovog savetovanja vernicima u Korintu da sabiru milodara "prvog dana u nedelji" (1Kor.16:2), tj. u nihove redovne sastanke toga dana. Svi vernici su opisani kao da su sveštenici (1Pet.2:9) – koji su bili oslobođeni od čuvanja subote (Mt.12:5).

Ako ćemo držati subotu, moramo činiti to ispravno; mi smo ranije pokazali da je kobno držati Mojsijev zakon delimično, jer će ovom slediti naša osuda (Gal.3:10; Jak.2:10). Spasenje je kroz čuvanje Hristovog zakona umesto Mojsijevog. Izraelu nije bilo dozvoljeno bilo šta da radi subotom: "ko bi radio u taj dan, da se pogubi". Njima je takođe zapoveđeno: "Vatre ne ložite po stanovima svojim u dan subotnji", i stoga im je bilo zabranjeno spremanje hrane toga dana (2Moj.35:2,3; 16:23). Jedan čovek koji je skupljao drva subotom, verovatno da potpali vatru, bio je kažnen smrću zbog toga (4Moj.15:32-36).

One denominacije koje naučavaju da je držanje subote obavezno za njihove članove trebaju stoga kazniti one članove smrću kad prekrše subotu. Ne sme biti kuvanja hrane ili upotreba vatre u bilo kom obliku – pr. u vožnji prevoznim sredstvima, upotreba sistema za grejanje itd. Pravoslavni Jevreji daju primer o vrsti ponašanja koje se očekuje subotom: oni ostaju u svojim domovima čitav dan izuzev iz religioznih razloga, i nisu lično upleteni u kuvanje, transport itd. Većina ‘hrišćana’ koji tvrde da drže subotu nisu ni izdaleka takvi.

Često je raspravljano da je držanje subote bila jedna od deset zapovesti dane Mojsiju i dok je ostatak Mojsijevog zakona ukinut, ostala je obaveza držanja svih deset zapovesti. Sedmog dana adventisti čine razliku između ‘moralnog zakona’ od deset zapovesti i takozvanog ‘ceremonijalnog zakona’, za koje veruju da je Hrist ukinuo. Ova razlika nije naučavana u Pismu. Mi smo ranije pokazali da se stari Savez odnosi na Mojsijev zakon, koji je zamenjen na krstu novim savezom. Može se pokazati da su deset zapovesti, uključujući i onu koja se tiče subote, bile deo starog saveza koji je ukinut od Hrista:-

-         Bog "objavi vama (Izraelu) zavet svoj, koji vam zapovedi da držite, deset reči, koje napisa na dve ploče kamene" (5Moj.4:13). I opet treba se zabeležiti da je ovaj zavet, osnovan na deset zapovesti, bio načinjen između Boga i Izraela, ne ne Jevreja današnjice.

-         Mojsije se popeo na brdo Horiv da primi kamene ploče na kojim je Bog napisao deset zapovesti. Mojsije je kasnije komentarisao o tome "Gospod Bog naš učini s nama zavet na Horivu" (5Moj.5:2), tj. kroz tih deset zapovesti.

-         U ovo vreme, Bog napisa "na ploče reči zaveta, deset reči" (Moj.34:28). Ovaj je isti zavet uključivao detalje takozvanog ‘ceremonijalnog zakona’ (2Moj.34:27). Ako se mi raspravljamo da je držanje zaveta načinjen u tih deset zapovesti nužno, mi takođe moramo držati svaki detalj celog Zakona, budući da je sve ovo deo istog zaveta. Očito je da je to nemoguće učiniti.

-         Jev.9:4 govori o "Ploče Saveza". Deset su zapovesti bile napisane na kamene ploče, koje su sadržavale "(stari) Savez".

-         Pavle govori o ovom zavezu kao o "slovima isklesanim u kamenu" , tj. na kamene ploče. On ga naziva "smrtonosna služba… služba osude… ono prolazno" (2Kor.3:7-11). Savez povezan sa deset zapovesti zacelo ne može dati nikakvu nadu spasenja.

-         Hrist je "izbrisao zadužnicu koja propisima bijaše protiv nas"(Kol.2:14) na krstu. Ovo aludira na Božije pisanje deset zapovesti na kamene ploče. Slično, Pavle govori o "umrevši… rešeni smo Zakona… stareži slova" (Rim.7:6), verovatno govoreći o slovima deset zapovesti koje su bile napisane na kamene ploče.

-         Samo jedna od deset zapovesti je nazvana "Zakon" u Rim. 7:7; "Zakon (je) govorio: Ne poželi". Predhodni stihovi u Rim.7:1-7 ističu kako je "Zakon" ukinut Hristovom smrću; "Zakon" stoga uključuje deset zapovesti.

Sve ovo čini jasnim da su stari Savez i "Zakon" uključivali deset Božijih zapovesti. Pošto su one ukinute od novog Saveza, deset su zapovesti stoga odstranjene. Međutim, devet od deset zapovesti su bile ponovo utvrđene, u duhu bar, u Novom zavetu.Brojevi 3,5,6,7,8 i 9 se mogu naći u 1.Tim.1 sam, i brojevi 1,2 i10 u 1Kor.5. Ali nikad četvrta zapovest o suboti nije ponovljena u Novom zavetu kao obavezna za nas.

Sledeća lista pasusa dokumentuje dalje kako su ostalih devet zapovesti ponovo potvrđene u Novom zavetu:-

PRVA Ef.4.6; 1Jv.5:21; Mt.4:10

DRUGA 1Kor.10:14; Rim.1:25

TREĆA Jak.5:12; Mt.5:34,35

PETA Ef.6:1,2; Kol.3:20

ŠESTA 1Jv.3:15; Mt.5:21

SEDMA Jev.13:4; Mt.5:27,28

OSMA Rim.2:21; Ef.4:28

DEVETA Kol.3:9; Ef.4:25; 2Tim.3:3

DESETA Ef.5:3; Kol.3:5