Osvrt 12: Duhovi i reinkarnacija

Verovanje da čovek nastavlja živeti u obliku druge osobe ili životinje i da bivaju obuzete njegovim duhom, je bio jedan od najranijih načina kojim je čovek pokušao uveriti sebe da smrt nije tako konačna kao što izgleda.

Mi smo pokazali da se duh čovekov tiče daha/životne snage u njemu, koja se vraća Bogu kad on umre (Pro.12:7) Ovo znači da se njegov duh ne šeta naokolo poput 'aveti', niti je u mogućnosti zaposesti drugu osobu ili životinju kako bi čovekova ličnost nastavila i dalje živeti u njima. Svakome od nas će biti suđeno za svoja vlastita dela (2Kor.5:10). Ako naša dela i osobine pripadaju nekom predhodnom karakteru koji nas je zaposeo, onda ovaj pojam o Božijem sudu i nagrađivanje naše prema delima našim (Otk.22:12) načinjen je besmislenim.

Duh se vraća Bogu nakon smrti, i prestaje sva svesnost. Svaki pokušaj kontaktiranja s mrtvima stoga pokazuje ozbiljno ne razumevanje obilno biblijsko učenje u vezi s tim (vidi Is.8:19,20). Biblija je prilično jasna da se ljudi ne vraćaju svojim prijašnjim kućama i mestima u bilo kakvom obliku nakon njihova umiranja, tu ne može biti nikakvog 'duha' ili 'aveta' da obilazi ovakava mesta nakon smrti osobe. Jov 20:7-9 nije mogao izraziti ovo direktnijim rečima: "Nestaće ga (čoveka) zasvagda kao kala njegova; i koji ga viđeše reći će: kuda se djede?… i neće se naći… Oko koje ga je gledalo neće više, niti će ga više videti (kuća/grad) mjesto njegovo". Jov 7:9,10 slično: "ko siđe u grob, neće izaći, neće se više vratiti kući svojoj, niti će ga više poznati mjesto njegovo". Ponizno prihvaćanje ovog odvest će nas odbacivanju svih tvrdnji da su viđeni 'aveti' mrtvih ljudi, koji obilaze svoje stare kuće. Ovakva iskustva mora da su u najboljem slučaju samo varka mašte.