Osvrt 15: Doslovnost Carstva

Sami doslovni opisi Carstva nađeni u prorocima Starog zaveta su često ismejavani od teologa i članova mnogih dominacija. Tvrdi se da je govor figurativan o nekakvom mestu nagrade van zemlje, budući da će ova planeta biti spaljena.

U odgovor ovome, mora se shvatiti da je temeljno načelo biblijskog učenja da trebamo uvek uzimati Bibliju doslovno izuzev ako ima dobar razlog koji nameće duhovno tumačenje. Na primer, prvi stih knjige Otkrivenje nas obaveštava da je vizija u velikoj meri simbolična (Otk.1:1), što nas treba voditi našem gledanju na to. Postoji takođe određena prijemljivost i smisao za stvarnost u upotrebi govora koji može ukazati da li se pasus treba čitati simbolično ili ne. Tako kad čitamo o zemlji da se tetura poput pijana čoveka (Is.24:20), očito je po vrsti govora koji je upotrebljen da je namenjeno simboličnom čitanju. Suprotno tome, govor upotrebljen da opiše buduće Carstvo je sasvim lak shvatiti za doslovan; nema nikakavog nagoveštaja da ga trebamo uzeti za simbolično.

Proizaći će da zbog ljudske nesposobnosti da se skupi dovoljno vere za verovanje da će takvo vreme zaista doći na zemlji, oni su izmislili teorije koje ga objašnjavaju. Njihova alternativa duhovnog, ili nebeski temeljenog carstva, je neodređena i oskudna detaljima, stoga ima malo i za verovanje, i malo vere se ili zahteva ili pobuđuje. Ako su zaista opisi hromih ljudi kako su izlečeni, ili pustinje načinjene plodnim, samo simbolika, onda se na pitanje mora određeno i uverljivo odgovoriti: 'Simbolika' čega? Ovi pasusi opisuju Božije Carstvo. Ako smo nesigurni tačno čega su to oni simbolika, onda ne poznajemo evanđelje ('dobru vest') Carstva, i stoga ne možemo očekivati nikakvo mesto u njemu.

Dalje, treba da bude jasno pored svih dokaza iznetih do sada da Bog ima večnu nameru s čovekom na ovoj zemlji; On ne bi uništio planetu koju je obećao Abrahamovom semenu zauvek. Trebamo stoga očekivati da će biti doslovnih opisa u Bibliji o Carstvu koje ima doći na zemlju.

Sledeći pasusi potvđuju ovo:-

"Bog, koji je sazdao zemlju i načinio je i utvrdio, i nije je stvorio naprazno, nego je načinio da se na njoj nastava" (Is.45:18). Stvaranje zemlje bi bilo naprazno ako je Bog uništi; ali, protivno tome, Božija je namera nastaniti je besmrtnim ljudima.

"A zemlja stoji zauvijek" (Pro.1:4).

"Postavi ih (elemente solarnog sistema) zasvagda i zanavijek, dade naredbu, koja neće proći" (Ps.148:6).

Trajanje hiljadugodišnjice 1000 godina, kako je zabeleženo u Otk.20:4, treba se takođe prihvatiti doslovno, kako bi se uskladilo s drugim zaključivanjima u proroštvima koja se tiču prirode ovog perioda. Čak i u Otkrivenju, ne svaki broj se obavezno uzima za doslovno. Mnogo upućivanja u njemu na "trećinu" su jedan očigledan primer. Najznačajnije, hiljadugodišnjica je opisana u Jev.4:4-9 kao subotnji dan odmora. S Bogom "jedan je dan… kao hiljadu godina" (2Pet.3:8). Nakon šest 'dana' od po hiljadu godina u Božijoj nameri sa zemljom, doći će subotnji 'dan' od hiljadu godina.

Prema biblijskom datumu stvaranja, 6000 god. (tj.6 'dana') od stvaranja dovodi nas do 2000 n.e. (tj. stvaranje je bilo oko 4000 p.n.e.). Ovo može značiti da početak hiljadugodišnjice može biti oko 2000 n.e. Za sve nas, vreme je ograničeno. Suočeni s izgledom Hristova ranog povratka, mi trebamo iskoristiti svaki naš mogući trenutak u ovom kratkom životu da se pripremimo za njegov dolazak.