Osvrt 16: Rezime istorije Izraela

ABRAHAM je bio pozvan iz Ura haldejskog; prvi Jevrejin. Bog je načinio obećanja njemu o zemlji hananskoj, i njegovom semenu. On je umro ne primivši dana obećanja.

ISAK Abraham je bio spreman ponuditi svog sina Isaka za žrtvu. Jer Abraham beše veran. Bog je potvrdio svoja obećanja Abrahamu prisegom. Isakova voljnost da umre u pokornosti volji svoga oca je jedna vrsta Hrista. Obećanja su bila ponovljena Isaku (1Moj.26:3-5).

JAKOV je bio Isakov sin. Obećanja su bila ponovljenja i njemu isto tako. On je imao dvanaest sinova – Rubin je bio najstariji, Benjamin najmlađi. Levi je bio onaj od kojeg su potekli sveštenici. Josip je bio najomiljeniji.

JOSIP Kao dečak imao je dva sna koja su ga ocrtala kao vladara nad svojom braćom. Oni su postali ljubomorni, i prodali su ga kao roba u Egipat. Tamo je postao vladar i organizovao konzervaciju pšenice kako bi se mogla koristiti tokom sedmogodišnje nestašice koja je bila u tom područiju.U to vreme, Jakov i njegovi sinovi su došli živeti sa Josipom u Egipatu. Oni i njihovi potomci su živeli u Gesemu, delu Egipta. Kasnije je faraon progonio narod Izraela, učinivši ih robovima.

MOJSIJE je bio rođen u ovo vreme; kao beba sakriven je u šaš i onda bio pronađen od faraonove ćerke i posvojen od nje. Kao mladi čovek, ubio je Egipćanina koji je tukao Izraelca, tada je pobegao u Madijamu, gde je radio 40 godina kao pastir kod Jotora. Bog mu se onda ukazao u gorećem grmu. Bejaše mu rečeno da ode faraonu i zatraži oslobođenje Izraela. Učinio je čuda da dokaže da je uistinu poslan od Boga. Međutim, faraon nije pustio Izrael, stoga su deset nevolja poslate nad Egipat, pr. žabe, tama, tuča, i na kraju ubijanje prvorođene muške dece. Izraelci su trebali ubiti jagnje i namazati krvlju vrata svojih domova. Ovo je pokazivalo prema tome kako nas Hristova krv može spasiti smrti. Ovaj blagdan je postao poznat kao pasha.

IZLAZAK Izraelcima konačno bejaše dopušteno da odu iz Egipta. Oni su putovali vođeni Božijim anđelom u stupu od oblaka danju i stupu od vatre noću. Faraonova vojska ih je progonila do Crvenog mora. Voda se čudom otvorila da propusti narod, zatim se vratila da utopi Egipćane. Izrael je onda putovao pustinjom prema obećanoj zemlji hananskoj. Bog im je dao da piju vodu iz stene, i hleb u obliku mane svako jutro. Kada su pristigli na Sinajsku goru, Bog im je dao deset zapovesti i Mojsijeve zakone. Oni bejahu onda imenovani za Božije carstvo. Bejaše im naređeno da naprave određeni šator, nazvan tabernakul, u kojem će služiti Boga. Određen im je bio Veliki sveštenik i sveštenike koji su mogli nuditi njihove žrtve Bogu. Svi elementi tabernakula i sveštenstva su pokazivale prema Isusu.

OBEĆANA ZEMLJA je skoro bila na domaku .12 uhoda bejahu poslani od kojih deset u povratku rekoše da je i suviše teško posedovati zemlju hanansku. Druge dve uhode, Isus Navin i Halev, rekoše istinu – da zemlju mogu imati, ako imaju veru u Božija obećanja. Jer su ljudi delili stav onih deset uhoda, Izrael je morao lutati pustinjom 40 godina sve dok svi oni koji bejahu preko 20 godina kada su izišli iz Egipta nisu umrli.

ISUS NAVIN je bio naslednik Mojsija, i odveo Izrael u zemlju Hanansku . Prvi grad za osvajanje beše Jerohin, gde je živela Rahab (Rava), a zatim Gaj. Čim su se utvrdili u zemlji, bejahu upravljani povremeno od SUDIJA, premda je Bog bio njihov stvarni kralj. Ovo je uključivalo ljude poput Gideona, Jeftaja i Samsona. Svi su oni izbavili Izrael od svojih neprijatelja, kada bi se pokajali greha protiv Boga. Istorija Izraela je puna primera da je Izrael bio neposlušan Bogu, da je kažnjavan najezdama susednih nacija, pokajanjem svojih greha i Božijim izbavljenjem – i onda ponovnog grešenja. Zadnji je sudac bio Samuel. U njegovo vreme, izraelski je narod odbio Boga za Kralja traženjem ljudskog kralja , poput okolnih naroda.

CAREVI  Njihov prvi car je bio Saul koji je dobro počeo sa vladavinom ali se pokazao kao zao čovek, koji beše neposlušan Božijim zapovestima i progonitelj Davida. Nakon njegove smrti, David je postao sledeći car i bio je jedan od najboljih u Izraelu. Bog mu je načinio velika obećanja. Nakon njega došao je njegov sin Solomon koji, nakon dobrog početka bejaše okrenut od istinske vere od svojih brojnih supruga koje je uzeo od okolnih naroda. Posle njegove smrti carstvo se podelilo na dva - deset plemena su činile carstvo Izraela, prvobitno pod Jeroboamom; ostala dva plemena, Juda i Benjamin, činila su carstvo Juda, u početku pod Roboamom, Solomonovim sinom.

Carstvo Izraela (deset plemena) nije uopšte imalo dobrih careva. Oni bejahu stalno buntovni prema Bogu. On im je poslao mnogo proroka da ih obrate pokajanju, ali oni nisu hteli. Stoga su ih Asirci napali, i odveli ih u zarobljeništvo. Odatle bejahu razasuti po svetu.

Carstvo Juda (2 plemena) je imalo nekolicinu dobrih careva (pr. Asa, Jezekija), ali i oni, isto tako bejahu uglavnom neposlušni Bogu. Vavilonci su stoga bili poslani da ih napadnu , i odvedu u zarobljeništvo u Vavilon , 70 godina. Od tada nikada više nisu imali cara. Nakon 70 godina, neki su se vratili u zemlju Izraelaca pod vođstvom Ezre (Jezdre), Nemije Josije (Veliki sveštenik u to vreme) i Zerubabela guvernera. Oni su bili pod upravom; prvo Persije, zatim Grčke i na kraju Rimom. Oni bejahu pod Rimom kad se rodio Isus. Kao ishod toga što su ga Jevreji odbili, Bog je poslao Rimljane da unište Jerusalim u 70 n.e. i konačno su svi Jevreji bili proterani iz izraelske zemlje.

Skorijih godina Jevreji su se počeli vraćati u zemlju, kao delomično ispunjavanje proročanstva Starog zaveta. Preporod države Izraela je sigurni znak da će se uskoro Isus vratiti da preuspostavi carstvo Izraela kao Carstvo Božije.