Osvrt 21: Rat na nebu Otk.12:7-9: "I nasta rat na nebu; Mihailo sa svojim anđelima zarati na aždaju. I aždaja i njeni anđeli zaratiše, ali ne odoleše i ne nađe im se više mesta na nebu. I bi zbačena velika aždaja, stara zmija, zvana đavo i satana, koja zavodi sav svet, ona bi zbačena na zemlju i njeni anđeli behu zbačeni s njom". NARODNA INTERPRETACIJA:- Ovo je jedan od najpoznatiih pasusa upotrebljavan da sugeriše da je bilo bune na nebu između anđela, ishodeći u to da su đavo i njegovi anđeli zbačeni dole na zemlju, gde su, u obliku zmije, počeli stvarati nevolje i greh na zemlji. KOMENTARI:- 1.Sve što smo dosad naučili u ovom studiju mora se dovesti da izdrži ovaj pasus. Mi smo videli da anđeli ne mogu grešiti i da ne može biti nikakve bune na nebu. Tako ovaj pasus – koji je jedinstven u svojoj vrsti – mora se tumačiti na način koji ne upliće anđele da greše ili da ima grešnih anđela koji teraju ljude da greše na zemlji, budući da greh dolazi iznutra nas, ne izvan nas (Mk.7:20-23). 2.Zmija je zbačena s neba, implicirajući da je izvorno bila tamo. Ali doslovna zmija je u Edenu bila stvorena od Boga iz praha zemaljskog (1Moj.1:24-25). Nema nikakve implikacije da je đavo sišao s neba i ušao u zmiju. 3.Pažljivo primeti da ovde nema nikakvog podatka da anđeli greše ili se bune protiv Boga, jedino za rat na nebu. Nema nikakve mogućnosti da se neko bori protiv Boga na Nebu:"Nitko se ne može suprostaviti onome što činim Ja" (5Moj.33:39 G.N.B) 4.Nakon drame vs.7-9, s.10 kaže da bi "glas na nebu silan: Sada nasta spasenje i snaga i kraljevstvo Boga našega i vlast Pomazanika njegova! Jer je zbačen tužitelj braće naše koji ih je dan i noć optuživao pred Bogom našim". Ako vs.7-9 nastaje na početku sveta, prije Adama i Eve, kako bi se moglo reći da je nakon pada sotone došlo spasenje i Kraljevstvo Božije? Nakon Adamova greha, čovečanstvo je počelo svoju tužnu istoriju robovanja grehu i neuspehu – stanje koje se teško može opisati kao "spasenje" i kraljevstvo Božije. Ima veselja da je đavo – tužitelj – zbačen dole na zemlju. Zbog čega bi bilo veselja ako je njegov dolazak na zemlji bio početak greha i nesreće za čoveka? Ako se pad s neba na zemlju shvati figurativno umesto doslovno, da predstavlja pad s autoriteta (kao u Is.14:12; Jer.51:53; Plač 2:1; Mt.11:23), mnogo više smisla može dati sve ovo. Ako se sve ovo dogodilo prije Adamova vremena, ili bar prije pada čoveka, kako je đavo mogao optuživati "braću našu", budući da ona nisu onda postojala. Svako istinski pokoran Reči će uvideti da je ovaj argument sam po sebi isključuje sve pokušaje aludiranja Otk.12 na vrt Edena. Isto tako se mora odgovoriti na pitanje zašto je identitet đavola i informaciju o tome šta se dogodilo u Edenu trebalo biti rezervisano do kraja Biblije pre nego što se otkrije.

5. Ništa ne ukzauje da se sve ovo dogodilo u vrtu Edena. Bitna misao je načinjena u Otk.1.1 i 4:1 – da je Otkrivenje proroštvo o "ono što se ima dogoditi ubrzo". Stoga nije to opis o onome što se dogodilo u Edenu, nego proroštvo o stvari koje će se dogoditi u neko vreme nakon prvog veka kad je Otkrivenje dano od Isusa. Svako istinski pokoran Reči će uvideti da ovaj argument sam po sebi isključuje sve pokušaje aludiranja Otk.12 na vrt Edena. Isto tako se mora odgovoriti na pitanje zašto je identitet đavola i informaciju o tome šta se dogodilo u Edenu trebalo biti rezervisano do kraja biblije prije nego se otkrije.

6."Zmaj veliki, Stara zmija"(Otk.12:9). Zmaj je imao "sedam glava i deset rogova" (s.3), stoga nije doslovno bio ta zmija. To što je nazvan "Stara zmija" pokazuje da je imao odlike te zmije u Edenu, u smislu da je izmamnik, kao što je bila zmija. Slično, "žalac je smrti greh" (1Kor.15:56), ali to ne znači da je smrt doslovna zmija. Ima odlike zmije, kroz povezanost sa grehom.

7.Đavo je bio zbačen dole na zemlju i bio je krajnje agresivan "znajući da ima malo vremena" (s.12). Ako je đavo zbačen dole u Eden, on je imao priliku da muči čoveka kroz celu njegovu dugu istoriju – što nije baš – "malo vremena" u kojem će razarati i pustošiti.

8.Kako da je đavo mogao zavesti "svega svijeta" (s.9) prije no je zbačen s neba, budući da nije bilo nikog u svetu pre Adama?

9.S.4 kaže da je zmaj povukao repom trećinu nebeskih zvezda na zemlju. Ako se ovo čita doslovno – a Otk.12 mora se čitati doslovno za podršku narodnoj interpretaciji – uspravna veličina zmaja je neizmerna – trećina čitavog univerzuma (ili bar solarnog sistema) može stajati na njegovom repu. Nema načina da planeta zemlja bude dovoljno velika da bi se ovakvo golemo stvorenje opružilo na njoj. Većina zvezda su veće nego naša planeta – kako se onda trećina njih može prizemljiti na zemlju? Procenjeno je da bi se trećina zvezda proteglo na oko pet triliona milja. Tako bi dug zmajev rep trebao biti ! I podseti se da se ovo dogodilo, ili će se dogoditi, nakon prvog veka n.e. kada je ovo proroštvo dano.

10.U pogledu ove i mnogih drugih stvari u Otk.12 (i celog proroštva) koje su naprosto nemoguće za bilo kakvo doslovno ispunjenje, ne iznenađuje da nam je prije svega rečeno (Otk.1:1) da je ovo poruka koja je "označena" tj. data u jeziku znaka ili simbola. Kao da ističe ovo u kontekstu Otk.12. Otk.12:1 opisuje kasniju radnju kao "znamenje veliko" ("veliki znak" A.V. margin).

11.U čitanju o tome šta đavo radi kad je na zemlji, nema opisa da on tera ljude na greh; uistinu, vs.12-16 pokazuju da je đavo bio neuspešan u svojim pokušajima da stvara nevolje na zemlji čim je pristigao tamo. Ovo protivreči narodnoj interpretaciji.

12.Jedno od ključnih pitanja u razumevanju da li ovaj pasus podržava ideju o doslovnom ratu na nebu, je da li je "nebo" o kojem se ovde govori doslovno ili figurativno. Mi smo ranije objasnili da se "nebo" može figurativno odnositi na mesto autoriteta. Pošto je Otkrivenje takva jedna simbolična knjiga, mi bi očekivali da je ovo slučaj i ovde.

Žena iz s.1 je "obučena u sunce i mesec pod njenim nogama, a na glavi joj venac od dvanaest zvezda". Ova nebeska tela, kao i žena, očito obešena o nebo, ne mogu biti doslovna. Ona ne može doslovno biti odevena suncem, ili imati zvezde velike poput zemlje na njenoj glavi, doslovno.

Drugi se znak pojavljuje na nebu u s.3 – crveni zmaj. Ovo se uobičajeno uzima za doslovno nebo, ali zašto bi, budući da se o istom nebu govori u s.1 a to je jasno figurativno? S.4 pokazuje zmaja kako obara trećinu zvezda nebeskih na zemlju. Mi smo videli da zbog veličine zvezdi i zemlje, ovo se ne može odnositi na doslovne zvezde ili nebo. Carstvo božije se treba uspostaviti na zemlji (Dan.2:44; Mt.5:5), što ne bi bilo moguće ako se zemlja uništi (šta bi se i dogodilo) kad bi velike zvezde pale na nju.

Žena je na "nebu" onda rodila dete, koje "bi uzeto k Bogu i prestolju njegovu" (s.5). Božije je prestolje na nebu. Ako je žena već bila na nebu, zašto bi njezino dete trebalo biti uzeto" na nebo? Ona je morala biti simbol nečega na zemlji, iako na figurativnom "nebu". Zatim ona "pobježe u pustinju" (s.6). Ako je ona bila u doslovnom nebu, ovo znači da ima pustinje na nebu. Daleko je pogodnije da je ona figurativno nebesko mesto, i onda da pobegne u doslovnu ili figurativnu pustinju na zemlji.

Mi zatim dolazimo do s.7 - "nasta rat na nebu". Svi drugi primeri za "nebo" u Otk.12 pošto su figurativni, izgleda jedino dosledno da je ovo bio rat u jednom figurativnom nebu. Ovo mora biti slučaj, pošto ne može biti nikakve bune ili greha na doslovnom nebu (Mt.6:10; Ps.5:4,5; Av.1:13). Opšte gledište tvrdi da su zli anđeli zaključani u paklu; ali ovde su oni na nebu: Oni stoga nisu doslovni anđeli.

 Pisac ovih reči ponekad pita one koji veruju pravoslavnoj ideji o đavolu sledećim pitanjem: 'Možeš li mi dati kratak biblijski prikaz đavola, saglasno tvom tumačenju biblijskih pasusa?' 

Odgovor je veoma protivrečan. Prema 'pravoslavnom' shvatanju, odgovor treba biti nešto poput ovog:

a)      Đavo je bio anđeo na nebu koji je bio izbačen u edenskom vrtu. On je bio zbačen na zemlju u 1Moj.1

b)      On je navodno došao na zemlju i oženio se u 1Moj.6

c)      U vreme Jova o njemu se kaže da ima pristup na nebo i zemlju.

d)      Do vremena Is.14 on je izbačen sa neba na zemlju.

e)      U Zah.3 on je opet na nebu

f)        On je na zemlji u Mt.4 . On je "izbačen" u vreme Isusove smrti, prema narodnom gledištu o "knezu ovoga sveta" da je bio "izbačen" u to vreme.

g)      Ima jedno proroštvo da je đavo 'izbačen' u Otk.12

h)      Đavo je 'okovan' u Otk.20, ali on i njegovi anđeli su bili okovani u Postanku, prema uobičajenom gledištu Jude s.6. Ako je bio vezan "večnim okovima" onda, kako je opet okovan u Otk.20?

Ovo treba biti očigledno da narodno gledište kako je đavo zbačen sa neba zbog greha ne može biti istina, gledajući da je on opisivan kao da je još uvek na nebu nakon svake pojave 'izbacivanja'. Bitno je razumeti oboje 'nebo' i đavola u figurativnom smislu.

PREDLOŽENA OBJAŠNJENJA

1.        Pokušaj da se raščlani ovo poglavlje sasvim je izvan delokruga naših sadašnjih saznanja. Potpuno objašnjenje ovih pasusa zahteva razumevanje cele knjige Otkrivenje kako bi sve doveli u kontekst.

2.        Sukob na figurativnom nebu – tj. mesto autoriteta – je stoga bio između dve moćne grupe, svaka sa svojim sledbenicima, ili anđelima. Seti se da smo pokazali da su đavo i sotona često povezivani s rimskim ili jevrejskim sistemom.

3.        Da đavo-zmaj predstavlja neku vrstu političke moći je ukazano time što ima na "glavama…kruna" (s.3). Otk.17:9,10 takođe komentariše o ovom zmaju: "Tu se hoće mudre pameti!" – tj. ne pokušavaj shvatiti ovu životinju za doslovnog stvora - "Sedam glava sedam je bregova… (to su) sedam kraljeva". Jedan od kraljeva će nastaviti "zamalo" možda povezuje s tim da đavo-zmaj "ima malo vremena" u Otk.12:12.