Osvrt 23: "Jer siđoh s neba"

"Jer Božiji hleb je onaj što silazi sa neba i daje život svetu… Jer siđoh sa neba"(Jv.6:33,38).

Ove se reči i druge poput njih, pogrešno koriste u podršci pogrešne ideje da je Isus fizički postojao na nebu prije svog rođenja. Sledeće tačke se međutim, moraju zabeležiti:

1.Trinitarci uzimaju ove reči za doslovne, kako bi dokazali svoju poentu. Međutim ako bi ih mi uzeli za doslovne, onda to znači da je Isus nekako doslovno doplovio dole s neba. Ne samo da Biblija potpuno ćuti o ovome, nego i opis kako je Isus bio začet kao beba u Marijinoj utrobi je napravljen besmislenim. Jv.6:60 opisuje učenje o mani rečima "Tvrda je ovo beseda"; tj. trebamo shvatiti da se upotrebljava figurativan govor.

2.U Jv.6, Isus objašnjava kako je mana bila slična njemu samom. Mana je bila poslana od Boga u smislu da je Bog bio odgovoran za njeno stvaranje na zemlji; ona nije fizički padala dole s Božijeg prestola na nebu. Tako i Hristov se silazak s neba treba slično shvatiti; on je bio stvoren na zemlji, od delovanja Svetim Duhom na Marijinu utrobu (Lk.1:35).

3.Isus veli "hleb koji ću ja dati, jeste telo moje" (Jv.6:51). Trinitarci tvrde da je 'Božanski' deo Isusa sišao s neba. Ali Isus veli da je njegovo "telo" hleb koji je sišao s neba. Slično Isus povezuje hleb sa neba s njim samim kao "Sina Čovečijeg" (Jv.6:62, ne 'Bog Sin'.

4.U ovom istom pasusu u Jv.6 ima obilnih dokaza da Isus nije bio jednak Bogu. "Kao što je mene poslao živi Otac" (Jv.6:57) pokazuje da Isus i Bog ne dele sujednakost; i činjenica da "ja živim po Ocu" (Jv.6:57) jedva da je 'suvečnost' o kojoj govore trinitarci.

5. Mora se pitati, Kada i kako je Isus 'sišao' s neba? Trinitarci koriste ove stihove u Jv.6 da 'dokažu' da je Isus sišao s neba za svog rođenja. Ali Isus govori o sebi kao za "Onaj koji silazi s neba" (s.33,50), kao da je trajni proces. Govoreći o Božijem daru Isusa, Hrist reče "moj Otac (vam) daje istiniti hleb sa neba" (s.32). U vreme kad je Isus govorio ove reči, on je već bio 'sišao' u određenom smislu, da je bio poslan od Boga. Zbog toga, on je mogao takođe govoriti u prošlom vremenu: "Ja sam živi hleb koji je sišao s neba" (s.51). Ali on isto tako govori o 'silaženju' hleba sa neba u obliku njegove smrti na krstu: "i hleb, koji ću ja dati, jeste telo moje - za život sveta" (s.51). Pa tako imamo Isusa koji govori ovde da je sišao sa neba, da je u toku 'silaska', i da još uvek ima 'sići' u svojoj smrti na krstu. Sama ova činjenica treba dokazati da se 'silazak' odnosi na Božije očitovanje Sebe, umesto samo da se odnosi na Hristovo rođenje. Ovo je uverljivo dokazano sa svim starozavetnim primerima za Božiji 'silazak' da ima upravo ovo isto značenje. Tako je Bog video ogorčenost Svojih ljudi u Egiptu, i 'sišao' je da ih izbavi kroz Mojsija. On je video naše robovanje grehu, i 'sišao' je ili Se očitovao, ispraćajući Isusa kao ekvivalent Mojsiju da nas izvede iz ropstva.