Osvrt 33: Primer službe krštenja

Da se da nekakva ideja o tome kako se krštenje ispravno izvodi slčedeći prikaz je iz službe krštenja izveden od hristadelfijanaca Hartlepoola, u Engleskoj jednog subotnjeg popodneva novembra, 1990. Međutim, mora se zabeležiti da je krštenje u osnovi potapanje u vodu koje sledi istinskom pokajanju i verovanju u evanđelje. 'Služba' je tek dodatna opcija da se da prikladni smisao važnosti prilike. Redosled procedure je sledeći:-

Uvodna molitva

Čitanje Rimljanima poglavlje 6

Kratki govor o krštenju (štampan dole; stvarna imena promenjena)

Molitva

Potapanje osobe u vodu

Molitva

PRIPREMA KRŠTENJA

Nema sumnje da je danas najvažniji dan u životu Dejana; za nekoliko minuta on će zaroniti ispod vode i ustati potpuno "u Hristu", seme Abrahamovo, imajući ta slavna obećanja koja sačinjavaju evanđelje kao da su načinjena njemu.

Krajnja jednostavnost ovoga čina može biti varljiva, ipak Dejan i svi mi ovde potpuno verujemo da će ga ovo potapanje u vodu povezati sa smrću i vaskrsenju Isusa, kao što smo pročitali u Rim.6 s.3-5:-

" Ili ne znate da smo svi mi, koji smo kršteni u Hrista Isusa, u njegovu smrt kršteni? Tako smo mi krštenjem u smrt zajedno s njim sahranjeni, da bismo, kao što je Hristos vaskrsnut iz mrtvih Očevom slavom, i mi na isti način živeli novim životom. Jer kad smo srasli sa slikom njegove smrti, onda ćemo srasti i sa slikom njegovog vaskrsenja."

Pokušajmo za nekoliko trenutaka zamisliti scenu Isusova vaskrsenja, jer smo videli da će Dejan kad bude izlazio iz vode biti povezan sa Isusovim vaskrsenjem iz mrtvih.

Možemo zamisliti svežinu i tišinu noćnog vazduha, i uzvišeni osećaj novog života unutar Isusa. Bio bi u stanju videti svetla Jerusalima kako trepere u daljini; ljudi su tamo bili potpuno nesvesni čudesne stvari koja se događala tako blizu njih – da je čovek ustajao iz mrtvih u novi život.

Kao što i Dejan izranja iz vode, svet oko nas nema nikakvu procenu o veličanstvenoj stvari koja se događa; samo mogu videti, ako se potrude pogledati, malu grupu muškaraca i žena koja ide prema bazenu i čoveka koji uranja drugog. Ali kako su se anđeli radovali Isusovom vaskrsenju, tako se i sada, nevidljivi nama, anđeli raduju grešniku koji se kaje.

Čitali smo u Rim.6 da treba da "hodimo u novosti života" – radost koju će Dejan sada imati treba ići s njim dok hoda dalje životom. Kako smo i proćitali, on neće više robovati grehu, već Bogu, vršeći Njegovu volju kakva je otkrivena u Bibliji. Primamljivo je misliti da trebamo hteti slobodu za sebe, ali služenjem sebi nismo slobodni, robovi smo greha. Dejan sada menja gospodare, da služi Bogu. Povremeno će izgledati da se vidljiva ograničenja koja će nam se nametati življenjem novog života ne mogu izdržati, i bićemo u kušnji da ih se pokušamo osloboditi. Ali učinimo li to, nećemo biti slobodni, opet ćemo služiti grehu.

Pavle objašnjava u 1Kor.10:1,2 da je naše prolaženje kroz vodu krštenja kao prolaženje Izraela kroz vodu Crvenog mora. Jedna vrsta pararele se može videti u tome, sa mnogim lekcijama za nas. Izraelci su bili robovi u Egiptu, živeli besmislenim životom, mukotrpno radeći u svom robovanju i služili su idolima Egipta. Kroz svoje životno iskustvo zavapili su Bogu da nađu nekakav izlaz, iako verovatno nisu imali nikakvu predodžbu kako će im On odgovoriti.

U odgovoru Bog je poslao Mojsija da ih izvede iz Egipta, kroz Crveno more i zatim kroz pustinju, da uđu u Obećanu zemlju. Izraelci u Egiptu su bili poput Dejan i svi koji dolaze do krštenja; sada Dejan biva vođen, kao što oni bejahu, do obala Crvenog mora. Jednom čim prođu kroz vodu, on neće odmah biti u Obećanoj zemlji Carstva, on će se pridružiti ostalima ovde u hodanju kroz pustinju. Bog je vodio Izrael kroz pustinju anđelom, koji je bio stalno sa njima danju i noću. Tako, isto, svako od nas ima anđela utaborenog oko nas, vodeći nas kroz naše živote ka spasenju (Ps.34:7; Jev.1:14).

Izrael je bio hranjen svaki dan manom, koju Isus tumači u Jv.6 kao Božiju Reč. Ako je nisu jeli ubrzo bi umrli u toj pustinji – tamo nije bilo druge hrane za jelo. Iz tog razloga ne možemo vama kao dovoljno preporučiti "Biblijski priručnik" tablicu za čitanje, s kojom čitaš Bibliju svakog dana, dobivajući celi kontekst pasusa kroz čitanja. Bitno je napraviti mesta u našoj dnevnoj rutini, najbolje u isto vreme svakog dana, za čitanje tih poglavlja i razmišljanja o njima.

Usput, Izraelcima je bilo rečeno da ne pokušavaju skupljati manu za nekoliko dana u samo jednom danu, nego da čine napor da idu napolje i skupljaju je svakog dana. Naše hranjenje Rečju treba biti dnevno. Isto kao što ne zaboravljamo jesti našu prirodnu hranu, tako treba nagonski da činimo dnevni trud hraniti se Božijom Rečju; zaista, Jov je mogao reći da je cenio reči Božije "više nego svoj užitak". 

Izraelci su takođe pili iz potoka koji je tekao iz udarene stene; 1Kor.10 nam kaže da ona predstavlja "Hrista".

Pa tako se trebamo hraniti i piti po Isusovom primeru, što možemo činiti rekvijemom svake nedelje. Kad smo već kod sastanaka, treba nam biti prirodna želja sretati se sa drugima koji dele našu nadu. Putnik bi u doslovnoj pustinji oberučke prihvatio bilo kakvu priliku susreta sa drugim putnikom da razgovara o mogućim problemima koji mogu iskrsnuti, da podele iskustva. Tako mi u životnoj pustinji ovog zlog sveta trebamo činiti svaki napor održavanja veze jedni sa drugima. Često takav susret nije telesno moguć onoliko koliko bi mi hteli, ali trebamo koristiti svaku priliku za održavanje veze pisanjem, čitanjem časopisa, itd.

Govorili smo o odgovornostima novoga života, ali bilo bi pogrešno odavati utisak da ako činimo određene stvari, kao dnevno čitanje Biblije, da će nas onda Bog morati nagraditi. Božija dobra želja, njegova volja, da nam da Carstvo kao dar, ne kao platu za naša dela (Rim.6:23). Bilo bi pogrešno za nas osećati da je krštenje dobra ideja jer sada imamo povoljnu priliku ulaska u Carstvo. Istina i ljubav Božija, Hristova pobeda, čine to daleko pozitivnije od toga. Bog uistinu želi Dejana i svi mi ovde da budemo u Carstvu. Ova činjenica je tako uzvišena da se moramo povremeno podsećati da je to zaista istina i da u tom svetlu trebamo činiti neku vrstu odziva Božijoj ljubavi.

Kad je Izrael izlazio iz Crvenog mora bilo je silnog radovanja; Mojsije je pevao svoju pesmu i svi su se ljudi radovali. Ps.105:35-41 dobro izražava ovo pokazujući kako je bog obezbedio sve što je potrebno za njihovo putovanje:-

"I izjedoše svu travu (Gospodin) po zemlji (Egipta) njihovoj, i pojedoše rod u polju njihovu, i pobi sve prvence u zemlji njihovoj, prvine svakog truda njihova. Izvede za pokrivač, i oganj da svetli noću. Moliše, i posla im prepelice, i hlebom ih nebeskim hrani. Otvori kamen i poteče voda, rijeke protekoše po suhoj pustiji".Izrailjce sa srebrom i zlatom, i ne beše sustala u plemenima njihovijem. Obradova se (Egipat) izlasku njihovu, jer strah njihov bješe na nj pao. Razastrije im oblak ".

To radovanje je naša radost , tvoja buduća braća i sestre, koji su ovde svedočiće tvom krštenju. Radost je Božija, i isusova i anđela koji nas intenzivno gledaju u ovo vreme. Neka svako od nas čuva ovu nadu i ovu radost "čvrsto do samoga kraja"., da ćemo zajedno hodati u Carstvu.

Sada ćemo otići dole do svlačionice, a zatim u bazen...