Osvrt 5: Načelo personifikacije

Neki će možda naći za teško prihvatiti objašnjenje utelovljenja đavola, jer se o đavolu često govori u Bibliji kao da je osoba i ovo zbunjuje neke ljude. Ovo se lako objašnjava isticanjem da je prepoznatljiva pojava u Bibliji da su nežive ili beživotne stvari kao mudrost, bogatstvo, greh, crkva utelovljeni, ali samo u slučaju đavola je neka fantastična teorija istkana oko toga. Sledeći primeri ilustrovaće poentu:-

MUDROST JE PERSONIFIKOVANA

"Blago čoveku koji nađe mudrost, i čoveku koji dobije razum. Jer je bolje njom trgovati nego trgovati srebrom, i dobitak na njoj bolji je od zlata. Skuplja je od dragog kamenja, i što je god najmilijih stvari tvojih ne mogu se izjednačiti s njom.(Pri.3:13-15).

 "Premudrost sazida sebi kuću, i otesa sedam stupova" (Pri. 9:1).

Ovi stihovi, i dakako ostala poglavlja gde se oni pojavljuju, pokazuju da je mudrost utelovljena kao žena, ali zbog toga, niko nema predstavu da je mudrost doslovno lepa žena koja skita po zemlji; svi prepoznaju da je to vrlo poželjno obeležje koje svi ljudi trebaju pokušati steći.

BOGATSTVA SU PERSONIFIKOVANA 

"Nitko ne može služiti dvojici gospodara. Ili će jednog mrzeti, a drugog ljubiti; ili će uz jednog prianjati, a drugog prezirati. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu" (Mt.6:24 (*mamoni – Karadžić)).

Ovde, su bogatstva izjednačena s gospodarem. Mnogo se ljudi naporno trude steći bogatstvo i ovim načinom ono im postane gospodar. Isus nam ovde kaže da ne možemo to raditi i služiti Bogu prihvatljivo, istovremeno. Učenje je jedostavno i efektno, ali niko ne zaključuje iz ovoga da su bogatstva čovek nazvan Mamon.

GREH JE PERSONIFIKOVAN

"Tko god čini greh, rob je grijeha" (Jv.8:34 D.F.). "Grijeh zakraljeva smrću" (Rim.5:21 D.F.). "ne znate li: ako se komu predate za robove, na poslušnost, robovi ste onoga koga slušate: bilo greha – na smrt, bilo poslušnosti – na pravednost" (Rim.6:16 D.F.).

Kao i u slučaju bogatstva, greh je ovde izjednačen sa gospodarem a oni koji počine greh su mu robovi. Nikakvo razborito čitanje pasusa ne opravdava pretpostavku da Pavle naučava da je greh osoba.

DUH JE PERSONIFIKOVAN

 "A kad on dođe, Duh istine, uputiće vas u svu istinu; jer neće govoriti sam od 

 sebe …" (Jv.16:13).

Isus ovde govori svojim učenicima da će oni primiti silu Svetog Duha, i ovo je bilo ispunjeno u dan Pedesetnice, zabeleženim u Delima 2:3-4, gde je navedeno "I pokazaše im se jezici koji se razdeliše, kao da su od vatre, pa se na svakog od njih postavi po jedan. Tada se svi ispuniše Duhom Svetim…", koji im je dao neobičnu moć da čine čudesne stvari da dokažu Božiji autoritet . Sveti Duh nije bio osoba, bio je sila, ali kada je Isus govorio o njoj upotrebio je ličnu zamenicu "on".

SMRT JE PERSONIFIKOVANA

"zelenkast konj, a onome što seđaše na njemu beše ime smrt" (Otk.6:8).

NAROD IZRAELA JE PERSONIFIKOVAN

"Opet ću te sazidati, i bićeš sazidana, djevojko Izrailjeva, opet ćeš se veseliti bubnjima svojim" (Jer.31:4). "Čujem doista Jefrema gdje tuži: pokrao si me, te sam pokaran kao june neuko; obrati me da se obratim jer si ti Gospod Bog moj"(Jer.31:18).

Kontekst ovih pasusa jasno otkriva da prorok ne govori o doslovnoj devojci ili Efremu kao osobi, nego o narodu Izraela, koji je u ovom primeru utelovljen, sličnim načinom kao što je i Velika Britanija ponekad utelovljena u 'Britanniju' ili 'Johna Bulla'. Ne postoje ovakve osobe kao ova žena ili muškarac, ali kada se o njima govori u knjigama ili su prikazani na slikama svako zna da se misli na Veliku Britaniju.

VERNICI U HRISTA SU PERSONIFIKOVANI

"Dok svi ne dođemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Božijeg, do savršenog čoveka, do pune mere Hristovog rasta" (Ef.4:13). "jedno je telo (koje postoji) (Ef.4:4). "vi ste Hristovo telo, i pojedinačno udovi" (1 Kor.12:27)."Hristos (je) glava Crkve, on kao spasitelj svog tela" (Ef.5:23). Hristos je Glava Tela, Crkve…Radujem se sada dok trpim za vas i u svom tijelu dopunjam što nedostaje mukama Kristovim za Tijelo njegovo, za Crkvu" (Kol.1:18,24 D.F.) "jer sam vas zaručio s jednim čovekom – a vas kao čistu devojku izvedem pred Hrista."(2Kor.11:2). "dođe Jagnjetova svadba i žena njegova pripremi se" (Otk.19:7).

Svi ovi pasusi očito govore o zajednici ljudi koji su bili istinski vernici u Hristu, o kojima se ponekad govori kao o "crkvi", iako se ovo ne sme pobrkati s ikojom od sadašnjih pravoslavnih crkava, koji su odavno prestale biti istinski vernici u Kristu.

O istinskim se vernicima, to jest, onim koji drže i veruju istinskim naucima naučavanim u Bibliji, govori kao o "čistoj devojci", pokazujući čistoću života koju trebaju imati, i kao o "telu", prigodnu figuru jer kao što prirodno telo ima različite radnje, tako i istinska crkva ima mnogo odgovornosti i ostvaruje različite radnje. Kada se o crkvi govori kao o "telu", niko je ne zamenjuje za pojedinca, niti bi zamenili đavola ili satanu za groteksno čudovište ili palog anđela ako su reči bile ispravno prevedene, ili ako nisu muškarci i žene stekli pogrešne ideje izvedene iz lažnih crkvi u minulim danima

Prilagđeno iz "Christendom Astray" Roberta Robertsa.