www.carelinks.net || http://www.carelinks.net/Serbian.htm

SERIJA LEKCIJA ZA ISTRAŽIVANJE BIBLIJE http://www.carelinks.net/languages/serbian/ibbintro.htm

 LEKCIJA 4

SMRT  

 

Katastrofa je uvek udarna vest. Iznenadna i nasilna smrt pobuđuje radoznalost; ali sama tema o 'smrti' nije novost niti je neobična, izaziva neko zanimanje. Ipak, za vreme koje ti je bilo potrebno da pročitaš prethodne dve rečenice, procenjeno je da su 25-30 ljudi umrli (t.j. preko 6250 ljudi na čas ili 150.000 dnevno). Jednoga dana ti ćeš biti jedan od njih! Šanse nisu da ćeš biti zatečen u jednoj od tih katastrofa, kojima se duguje relativno nekoliko smrti, već da će u jednom inače običnom danu tvoja svakidašnja rutina zamreti i da će svet nastaviti dalje bez tebe. Stoga je jedan studij o smrti od primarne važnosti.

 

Pomisli o smrti pokreću pitanja, 'Šta sam ja?' 'Šta biva sa mnom nakon umiranja?' 'Kamo se uklapam u Božijem cilju stvaranja?'

 

U osnovi ima tri moguća stava o smrti:-

1. Ignorirati je

2. Gledište da ustvari nije takva kakvom se čini

3. Suočiti se sa njenom potpunom stvarnošću i potražiti izlaz.         

Da izbliza pogledamo ova tri stava.

 

1. IGNORIRATI SMRT

 

Ovo je stav rasteće grupe onih koji su pod uticajem zapadne kulture. Dostignuća materijalizma, filozofija koja prednjači u zapadnom društvu, su usredotočena na nauku. Naučni prilaz problemima života se spravlja s onim stvarima koje se mogu meriti. Špekulacije poput 'Šta biva nakon smrti?' nisu pogodne za znanstvenu metodu i stoga su naveliko zanemarivane.

 

Mnogi ljudi, zaslepljeni zbunjujućim nizom čuda koja je nauka dala, odbacuju sve pomisli o smrti iz svoje svesti koliko je god moguće.

 

2. STAV DA SMRT USTVARI NIJE TAKVA KAKVOM SE ČINI

 

Ovo je vekovno staro gledište koje ima veliku većinu svetskih religija. Smrt, veli se, nije kraj života već put ka večnosti. U korenu velike raznolikosti oblika koja ta verovanja uzimaju jeste ideja da čovek ima jednu 'besmrtnu dušu'; da ima nečeg u čoveku šta ne može umreti, već se kod smrti oslobađa tela i nastavlja živeti u drugom obliku.

 

Ali te ideje se ne mogu dokazati iz iskustva niti s religioznim knjigama sveta koje, izuzev Biblije (2Timoteju 3:16), su samo špekulacija umova koji tapkaju u tami. Opiti telepatije i ekstrasenzorijalne percepcije mogu dokazati da ima više o čoveku no što je nauka dosad otkrila, ali ne dokazuju da 'nešto' nastavlja živeti kad umre telo. Čoveku treba pouzdano otkrivenje od Boga, njegovog Tvorca, na temu smrti.

Biblija je jedina knjiga koja sadrži to. Ona ne krije to od čoveka.

 

3. Suočavanje s potpunom stvarnošću smrti i traženje izlaza.

 

NIGDE SE U BIBLIJI NE MOŽE NAĆI IDEJA DA ČOVEK IMA BESMRTNU DUŠU KOJA NASTAVLJA ŽIVETI NAKON SMRTI.

 

Ovo može delovati šokantno onima koji imaju pravoslavna hrišćanska verovanja. Ali Biblija veli:

 

'živi znaju da će umrijeti, a mrtvi ne znaju ništa'. Jer 'nema rada ni mišljenja ni znanja ni mudrosti u grobu u koji ideš' (Propovednik 9:5,10).

 

Ova činjenica može biti veoma neugodna za razmišljanje ali treba biti razlog poniznosti i treba potaknuti ostvarenje ljudske hitne potrebe izlaznog puta.      

 

SPASENJE POČINJE PONIZNOŠĆU

 

Bog je objavio: 'na koga ću pogledati? na nevoljnoga i na onoga ko je skrušena duha i ko drži do moje riječi' (Isaija 66:2).

 

Opis 'nevoljni' znači da čovek uviđa da nema ničeg vrednog dok je smrtan. Reč 'skrušen' znači poniznost.

 

Čovek je prirodno ponosno biće. Ideja o imanju jedne besmrtne duše je privlačna njegovom urođenom ponosu. Ali ako želimo svu istinu, lepo ćemo odbaciti sve unaprijed stvorene ideje, kako i da su laskave, i pažljivo ćemo razmotriti šta je Bog otkrio o prirodnom ljudskom stanju.

 

LJUDSKA PRIRODA

 

Biblija ide u sam koren ove važne teme. Govori kako je, u početku ljudskog postojanja, nastala smrt. Zapis prvih ljudskih bića, Adama i Eve, nije nikakav mit! Razmisli o dubokom značenju činjenica zapisanih u uvodnom poglavlju Biblije.

 

'A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovjek duša živa' (Postanak 2:7).

 

Adamovo je telo bilo načinjeno od elemenata koje čine osnove sve materije. Ti su elementi bili oblikovani od svemoćnoga Tvorca u čudesnoj zamršenosti ljudskoga tela, sa svim svojim finim i međusobno povezanim organima. U načelu isto se čudo pojavljuje danas u razvoju beba u utrobi.

 

Adamovom je telu od praha bio dan život od Boga koji mu 'dunu... u nos duh životni' i ono što bi inače bilo beživotno telo 'posta... duša živa'.

 

DUŠA

 

Duša je tajanstveno, neopisivo, ali lako prepoznatljivo svojstvo dano mrtvoj materiji. Nema nikakvog dokaza koji nas navodi da život može postojati neovisan o telu. Biblija otkriva a iskustvo pokazuje da su 'telo' i 'život' međusobno ovisni i skupa čine 'dušu živu' ili 'biće'.

 

Reč 'duša' se opšte primenjuje u Bibliji za ljudsko i životinjsko stvorenje. Prevođena je, 'um', 'zver', 'čovek', 'biće', ali nije nikad ni na jedan način povezivana s idejom o besmrtnosti.

 

DUŠA ŽIVA

 

Izjava u Postanku 2:7: "i posta čovjek duša živa", znači da je čovek postao živo biće skupa sa svim ostalim bićima koje je Bog stvorio. Vidi Propovednik 3:19-20: "Jer što biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i čovjek ništa nije bolji od stoke, jer sve je taština. Sve ide na jedno mjesto; sve je od praha i sve se vraća u prah". Reč 'duša' znači 'biće'. Duša je čovek. Duša ne može živeti odvojeno od čoveka ili životinje. Citirani stihovi pokazuju da je čovek potpuno ovisan o Bogu za svoj život. Ako Bog uvuče dah, ili duh, života od čoveka, taj postaje mrtvo biće. Neophodno je shvatiti to, pošto mnogi hrišćani drže da čovek ima jednu besmrtnu dušu koja nastavlja živeti nakon smrti. Ovome Biblija ne naučava. To je, u stvari bila, laž zmije u edenskom vrtu. Rekla je Evi: "nećete vi umrijeti" direktna protivrečnost onoga što je Bog rekao Adamu i Evi. Propovednik 12:7 dokazuje ljudsku ovisnost o Bogu za svoje postojanje: "I vrati(t će) se prah u zemlju, kako je bio, a duh (će) se vrati(ti) k Bogu, koji ga je dao". Ne dokazuje da čovek ide na nebo kad umre. Pogledaj u Jovan 3:13 i naročito primeti reči: "Nitko nije uzašao na nebo". čovek umire zbog greha: "koja duša zgriješi ona će poginuti". I u Rimljanima 3:23 čitamo: "Svi su zaista sagriješili i potrebna im je slava Božija". Stoga sledi da svi umiru i bivaju nesvesni do uskrsnuća. 1Korinćanima poglavlje 15 obrađuje donekle nadu uskrsnuća.

 

 

 

ČOVEK - BIĆE ZA BOŽIJU VOLJU

 

Cilj ljudskog stvaranja je bio, kao i sa svim ostalim stvorenjem, za Božiju volju. 'Ti si sve stvorio, i tvojom voljom sve postade i bi stvoreno' (Otkrivenje 4:11).

 

Za razliku od životinjskog stvaranja čoveku je bilo dana slobodna volja pokoriti se ili nepokoriti se, kako bi mogao prakticirati određeni stepen izbora nad svojim ponašanjem. Možemo shvatiti koliko bi više zadovoljstva mogao čovek dati Bogu koristeći svoju volju da ugađa Bogu umesto sebi. To je zadovoljstvo koje, u manjem razmeru, dobijaju roditelji od dece koja se dobrovoljno pokoravaju i poštuju ih.

 

PAD ČOVEKA

 

Da ispita ljudski odaziv na upotrebu svoje dobre volje, Bog je dao jednostavan opit Adamu i Evi. Bilo im je rečeno: 'jedi slobodno sa svakoga drveta... Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš' (Postanak 2:16-17).

 

Čovek je omanuo i tako je nadvio nad sebe osudu smrti. Adam i Eva su bili iskušani predlogom zmije da će biti poput bogova, poznavajući dobro i zlo, i jer je plod izgledao primamljivo i dobro za jesti. Ovim ih je načinom njihov ponos i požuda ovladala. Te su dve odlike oblikovale osnovu ljudskog ponašanja od tada pa nadalje. Pažljivo primeti reči zmije kad kuša Evu, 'nećete vi umrijeti' (Postanak 3:4). To je bila laž, nekanje Božije reči, laž koja je oblikovala osnovu ljudski-stvorenih religija od tada pa nadalje.

 

 

OSUDA ČOVEKA

 

Adam i Eva su bili podloženi pravičnoj Božijoj osudi. Reči izrežene im osude su značajne jer nam daju osnovan opis smrti.

 

"Jer si prah, i u prah ćeš se vratiti" (Postanak 3:19).

 

To jest, kada čovek umre on prestaje postojati i rastvara se u elemente od kojih je stvoren. 'Iziđe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove' (Psalam 146:4).

 

Smrt je kazna nepokornosti. Nakon što je Bog izrekao ovu osudu, postavio je čuvara da spreči čoveka okusiti s drveta života, 'te do vijeka živi' (Pos.3:22). 

 

GREH

  

Smrt je kazna grehu. 'Koja duša zgreši ona će poginuti’’ (Jezekija 18:4).

 

Ima jednostavne logike u ovoj izjavi. GREH DONOSI SMRT. Stoga je od krajnje važnosti otkriti šta je 'greh' ako želimo pobeći večnoj smrti.

 

Greh je neverica Božijoj Reči i nepokornost Njegovoj volji. Rezultati toga su opšti.

 

'Svi su zaista sagriješili i potrebna im je slava Božija' (Rim.3:23).

 

Adam i Eva su preneli tu kobnu sklonost na sve svoje potomke. Ta mana u čoveku tvori 'ljudsku narav' ili ono što Biblija zove 'telo', ili 'telesni um'.

 

Može poprimiti mnogo oblika, očita su djela tijela. To su: bludnost, nečistoća, razvratnost, idolopoklonstvo, vračanje, neprijateljstva, svađa, ljubomora, srdžbe, spletkarenja, razdori, strančarenja, zavisti, pijančevanja, pijanke i tome slično (Galaćanima 5:19-21).

 

To su prirodne posledice načinu života kojem su se predali Adam i Eva pre blizu šest hiljada godina. Uporno zanemarivanje Božijeg puta je dovelo sveta do njegova sadašnjeg nesretnog stanja.

 

JEDINA NADA

 

U Lekciji 2 bile su razmatrane neke od Božijih osobina. Neke ljudske su sada bile ukratko uzete u obzir. Očita i zapanjujuća suprotnost je izražena od Boga ovim rečima:

 

"Jer misli moje nijesu vaše misli, niti su vaši putovi moji putovi, veli Gospod; Nego koliko su nebesa više od zemlje, toliko su putovi moji viši od vaših putova, i misli moje od vaših misli" (Isaija 55:8-9).

 

Jasno je onda, ne samo zašto čovek umire već i zašto mora umreti. Bog je pravedan i Njegova pravda ne može dopustiti da grešnici žive zauvek. Ali dve od mnogih Božijih osobina jesu Njegova milost i Njegovo praštanje.

 

"U tebe (je) praštanje, da bi te se bojali" (Psalam 130:4). Postoji velika potreba za Božiji oprost, jer čovek ne može prestati grešiti. "Reknemo li da grijeha nemamo, sami sebe varamo i istine nema u nama" (1Jovan 1:8).

 

Biblija detaljnije opisuje Božji put - jedini put oslobođenja iz željeznog stiska greha i smrti. Put, jednim izrazom, jest 'verom'. Vera koju zahteva Bog je veoma posebna. Opisana je kao

" pouzdana izvesnost onoga čemu se nadamo i uverenje o stvarima koje ne vidimo" (Jevrejima 11:1).

 

Vera nije slepa lakovernost ili verovanje u besmislenost. Ona je potpuno poverenje u Boga i čvrsto verovanje da On zaista kani ostvariti obećano, čak iako ispunjenje toga izgleda kao jedna nemogućnost. Naša se vera onda mora dokazati pokornošću Božijim zapovestima. Jedanaesto poglavlje poslanice Jevrejima opisuje mnoge praktične primere vere. Najistaknuta između njih je vera pokazana od Abrahama.

 

'I povjerova Avram Bogu, a on mu primi to u pravdu' (Postanak 15:6).

 

Njegova je vera zatim dokazana njegovom pokornošću Bogu.

Pročitaj Jakov 2:17-26.

Tako vera i pokornost mogu, u Božijoj milosti, snabdeti oprost naših greha i, usled toga, smrt takođe može biti savladana. TO JE JEDINA NADA KOJU IMA ČOVEK O DOBIJANJU BESMRTNOSTI. Večni je život, uistinu, dar.

 

'Dar Božiji jest život vječni u Kristu Isusu, Gospodinu našem' (Rim.6:23).

 

Način kojim je to omogućeno žrtvom Isusa Hrista je raspravljan u kasnijoj lekciji. Večni će se život dati u budućem vremenu kada će biti vaskrsenje mrtvih. 'Mnogo onijeh koji spavaju (t.j. koji su mrtvi) u prahu zemaljskom probudiće se, jedni na život vječni' (Danilo 12:2).

 

Zatim oni koji su zaslužni tog dragocenog dara će biti izmenjeni u besmrtna bića. Vaskrsenje mrtvih može zvučati neverovatno ali to je jedna od onih stvari koje Bog zahteva od nas da verujemo. Mi znamo da je sve moguće  Bogu.

Vaskrsenje će nastati kada se Isus Hrist bude vratio na zemlji. 'Jer sam će Gospodin... sići s neba. I najprije će uskrsnuti mrtvi u Kristu' (1Solunjanima 4:16).

 

Neke od znakova koji nam govore da su ovi važni događaji veoma blizu će biti objašnjeni u Lekciji 9 ovog kursa. Moramo biti spremni za taj dan.

 

SAŽETAK

 

1. Smrt je kraj života, ne prelaz u večnost.

2. Spasenje počinje poniznošću.

3. Smrt je posledica greha.

4. Greh je neverovanje Božijoj Reči i nepokornost Njegovoj volji.

5. Čovek ne može prestati da greši.

6. Čovek može steći oprost verovanjem Božijoj Reči i pokornošću

     Njegovoj volji.

7. Vera je verovanje Božijoj Reči i pokazuje se pokornošću njoj.

8. Večni je život Božiji dar, koji će se dati Njegovoj vernoj deci.

9. Večni će se život dati kod vaskrsenja, kada se Isus Hrist vrati na zemlju; to

     je jedina nada čoveku za dobijanje besmrtnosti.

 

PASUSI ZA ČITANJE IZ BIBLIJE Postanak 2 i 3;              Psalam 49 i 146;          Propovednik 9; Rimljanima 5 i 6;          1Korinćanima 15

 

LEKCIJA 4 TEST

Podvući tačan odgovor na svako pitanje i prenesi ih na zadnju stranu.

  1. Koje od sledećih izjava su istinite?

        a) smrt je rezultat greha                                        b) svi sagrešiše

        c) večni je život Božiji dar                                   d) dobri ljudi ne umiru

  2. Koji biblijski stih pokazuje da je smrt potpuna nesvesnost?

        a) Izreke 9:5       b) Jezekija 9:5         c) Propovednik 9:5       d) Estera 9:5

  3. Koju ljudsku osobinu zahteva Bog od osobe koja traži spasenje?

        a) ponos               b) blagostanje         c) poniznost                    d) sreću

  4. Biblija naučava da je Bog stvorio čoveka od:

        a) druga vrsta bića    b) zemaljskoga praha    c) vode    d) nije ga stvorio

  5. Šta je 'živa duša'?

        a) živo biće    b) oko    c) deo tela koji živi večno    d) besmrtno biće

  6. Zašto je čovek bio stvoren?

        a) da se brine o životinjama                     b) da obrađuje zemlju

        c) na Božiju volju                                     d) da ugađa sebi

  7. Koja je bila kazna nepokornosti Adama i Eve? 

        a) bili su osuđeni umreti                      b) bili su istučeni 

        c) Bog ih je potpuno odbacio               d) bili su kamenovani

  8. Šta je greh?

       a) telesni um                                          b) smrt

       c) povreda Božijeg zakona                      d) ljudska narav

  9. Vera je:                                                  a) verovanje u nemoguće          

       b) poznavanje Božijih planova               c) verovanje  u nepoznato        

       d) ono čemu se nadamo i uverenje o stvarima koje ne vidimo

10. Biblija naučava  

       a) da nema nade                                     b) vaskrsenje  mrtvih

       c) o zagrobnom životu za sve                 d) besmrtnost na nebu za pravednike

 

KAKVU NADU IMAŠ?

 

Možda ćeš imati poteškoće u izražavanju bilo kakve određene nade koju možeš imati oko budućnosti. Možda ne razmišljaš dovoljno često o njoj ili razgovaraš o tome sa prijateljima. Ipak određene informacije o budućnosti se mogu dobiti na biblijskim stranicama.

 

Možeš pomisliti da nije važno da li znaš o biblijskoj nadi ili ne, tako dugo dok pokušavaš slediti opšte prihvaćena pravila dobrog života. Ako je tako, činiš kobnu pogrešku. Nada izložena pred nama u Bibliji o budućem dobru snabdevenog od Boga je obznanjeno čoveku da prihvati s revnošću i iskrenošću. Bogu se ne može udovoljiti bezbrižnom ravnodušnošću o onome šta je On obećao, niti će On udeliti Svoj dar budućeg života tamo gde ljudi nisu zainteresovani za Njegovu cilj.

 

Pomno razmotri sledeće činjenice:

 

1. Spasenje ovisi o našem prihvatanju i trajnom držanju nade propovedane od apostola:

 

"u nadi smo spašeni" (Rimljanima 8:24).

Hristova "smo kuća mi AKO sačuvamo smjelost i ponos nade" (Jevrejima 3:6).

"Samo ako ostanete u vjeri utemeljeni, stalni i nepoljuljani u nadi evanđelja"

 (Kološanima 1:23).

Evanđelje je "snaga Božija na spasenje svakomu tko vjeruje" (Rim.1:16).

 

2. Ima samo jedna nada izložena u apostolskom učenju a ne nekoliko različitih ili suprotnih nada:

 

"pozvani (ste) na jednu nadu svog poziva' (Efežanima 4:4).

"nad(u) evanđelja" (Kološanima 1:23).

"iščekujući blaženu nadu" (Titu 2:13).

za koju "ste već čuli u Riječi istine - evanđelju" (Kološanima 1:5).

"navješćuje li vam tko neko evanđelje mimo onoga koje primiste, neka je

 proklet" (Galaćanima 1:9).

 

3. Ta jedna nada je nada Izraela, ili nada utvrđena u izraelskom narodu, godinama prije nego što se pojavio Hrist, s obećanjima danim  ocima toga naroda:

 

"zbog nade Izraelove nosim (Pavle) ove verige" (Dela 28:20).

Isus Hrist je došao "da ispuni obećanja dana ocima" (Rimljanima 15:8).

"njihov(a (Izraelaca) su)... obećanja" (Rimljanima 9:4).

"spasenje dolazi od jevreja" (Jovan 4:22).

 

4. Ova nada predstavlja očekivanje određenih dobrih budužih stvari, nadu u moć Božijeg obećanja, Kojega poštujemo s verovanjem u Reči Njegove:

 

"vera je...uverenje o stvarima koje ne vidimo " (Jevrejima 11:1).

"savršeno se pouzdajte u milost koju vam donosi Objavljenje Isusa Hrista"

 (1Petrova 1:13).

"jer nemamo ovdje trajna grada, nego onaj budući tražimo" (Jev.13:14).

"vjerom ojača(ni da damo) slavu Bogu, posve uvjeren(i) da on može učiniti što je

  obećao" (Rimljanima 4:20,21).

 

5. Uključuje nadu večnog života i baštinjenje kraljevstva Božijeg:

 

"u nadi života vječnoga što ga, prije vremena vjekovječnih, obeća Bog,

 On koji ne laže" (Titu 1:2).

"A ovo je obećanje koje nam on obeća: život vječni" (1Jovanova 2:25).

"baštinici Kraljevstva što ga je obećao onima koji ga ljube" (Jakov 2:5).

"Tako će vam se bogato osigurati ulazak u vječno kraljevstvo Gospodina našega i

  Spasitelja Isusa Krista" (2Petrova 1:11).

"Dođite, blagoslovljeni Oca mojega! Primite u baštinu Kraljevstvo" (Matej 25:34).

 

6. Bez verovanja tome - srdačnog i  radosnog verovanja - ne možemo biti spašeni:

 

"bez vjere (koja je uverenje o stvarima koje ne vidimo  - vidi stih 1)

  nemoguće je omiljeti Bogu" (Jevrejima 11:6).

"Tko uzvjeruje... spasit će se" (Marko 16:16).

"I tko god ima tu nadu u njemu, čisti se" (1Jovanova 3:3).

Mi moramo "sačuva(ti) smjelost i ponos nade" (Jevrejima 3:6).

"Ta u nadi smo spašeni" (Rimljanima 8:24).

 

Da rezimiramo, mi možemo reći da je istinska nada "nada jevanđelja". Jevanđelje koje je Hrist propovedao se ticalo kraljevstva koje će urediti na zemlji nakon svog obećanog povratka s neba. Oni koji se nadaju nagradi na nebu nakon smrti su potpuno zastranjeni od biblijskog nauka. Isus traži da verujemo i prihvatimo srcem istinsku nadu koju je propovedao. To, ponavljano nam se govori u Novom zavetu, je bilo jevanđelje (ili blagovest) Božijeg kraljevstva. Obećanje Novoga zaveta jest da oni koji su kršteni u tom jevanđelju će biti vaskrsnuti iz mrtvih o Gospodinovu povratku, zatim suđeni, i ako zaslužni, primiće dar večnoga života i baštiniti kraljevstvo koje će se urediti na ovoj zemlji. To će biti veliko ostvarenje Istinske Nade Jevanđelja.